Оптужујем – афера Ковачевић

Пише: Вељко Павић

Француски писац Емил Зола је 1898г.написао отворено писмо предсједнику Републике ( Jaccuse – Оптужујем) у коме је трзражио ревизију судског процеса официру Драјфусу који је био осуђен за издају. Овај писац се јавно побунио против отвореног антисемитизма у француским политичким и војим круговима који је ескалирао када је откривено даје један официр продао њемачком војном аташеу војна документа под ознаком тајности. Сумња је пала на официра француске војске Алфреда Драјфуса који је био поријеклом Јевреј, без доказа је био осуђен на доживотну робију,али под притиском јавности која је покренута оптужујућим писмом Емила Золе он ће бити ослобођен и рехабилитован на обновљеном судском процесу 1906г. Афера Драјфус је показала сво лицемерје ,,демократске“; Француске и антисемитизам који је био миленијумска константа свим европских држава. Драјфус је био припадник прогоњеног јеврејског народаи било га је најлакше оптужити и осудити за дјело које није учинио,народу који у то вријеме није имао своју државу тако да је сваки његов припадник могао бити агент било које супростављене стране у Европи тог доба. Пола вијека касније Драјфусови сународници ће такође бити оптужени и осуђени без кривице и страдати у ужасу холокауста за вријеме Другог свејетског рата, као да је та афера с краја XIX вијека била увертира за то гнусно дијело.

Ових дана имамо на јавној сцени нешто што се може упоредити са дешавањима у Француској пре више од једног вијека, позорница је Црна Гора у којој се одвија афера са градоначелником Никшића Марком Ковачевићем. Оптужба као и за Драјфуса, али не издаја Француске већ Црне Горе. Доказ, био је у Београду и на скупу политичких представника српског народа казао да је Србин.Ствар је јасна, кривица доказана јер је неопростиво и неприхватљиво бити припадник тога народа у Црној Гори, као што је то било у прошлости за Јевреје у цивилизованоој Европи.

Бити припадник неког народа није ствар слободног избора,то је датост која пре свега треба да се искаже поштовањем према свим другим народима.У Црној Гори је то ипак другачије, бити Србин је необорив доказ да се ради о издаји,одмах се нађете на граници да будете ван закона,започиње хајка као за црнцем на југу Америке који је напустио плантажу свог господара, а умјесто бијели капуљача Кју-клуск-клана имамо фанатизоване чуваре независности Црне Горе од уљеза на њеној територији, Господин Ковачевић је само казао ком народу припада и његова лична осјећања према држави за коју сматра да је његова матица,и шта је ту спорно,ништа за све оне људе коју немају било какве предрасуде према другим народима и државама. Али то није случај у Црној Гори ако припадате српском народу, следи погром који се манифестује политичко-медијском харангом са елементима фашизма, све је допуштено ако се брани држава од непожељних народа, Јевреји су међу нама само што се сада називају Србима, треба их уклонити јер противрече постојању Црне Горе као што су пре 30 година за вријеме владавине ДПС-а то били Бошњаци и Албанци.

Афера са предсједником Ковачевићем свакако је разлог за узбуну за све оне који желе мир и просперитет Црне Горе, јер овдје се не ради толико судбини једног човјека већ о поштовање читавих народа, бранећи Ковачевића као политичара чува се и политичка слобода представника Бошњака, Албанаца и Хрвата чије се матичне државе граниче са Црном Гором.

Коме може сметати албански политичар из Улциња и Тузи који одлази у Тирану, или када истакне заставу те државе за национални празник тог народа. Албанија је њихова матица и сасвим је природно да у њеном парламенту ти људи кажу ко су и одакле долазе,да су им њихови сународници ма гдје живјели ближи од других народа, то је напросто људски.

Коме може да смета када Бошњак из Црне Горе у Сарајеву каже да је дошао ко својих, да је Босна и Херцеговина његова матица.

Коме смета када Хрват из Боке Которске у Загребу каже да је поносан што припада том народу.

Ником ко је частан човјек, али у Црној Гори постоје они којима је одлазак у Београд неприхватљив и
непобитан доказ за издају, јер у том злом граду се увјек спрема нешто што јер смртна опасност за све
околне народе.

Зато оптужујем, али пре оптужби осврнућеу се на оне које не оптужујем.

Не оптужујем шпијуне којих у Црној Гори никада није био мали број.Они су увјек ,,бранили“ Црну Гору од
часних људи, некада плаћени макаронима, динарима и њемачким маркама, данас доларима и еврима.

Не оптужујем ,,патриоте“ који као и шпијуни гледају да дођу само до неке користи за себе.

Не оптужујем ни тзв.пријатеље који ме савјетују да окренем леђа пресједнику Ковачевићу и не учествујем у ,,издаји“ Црне Горе. Оданост заслужују честити људи, они који немају рачуне у страним банкама, који нијесу учествовали у пљачки државе, они који покушавају да распродате фабрике врате народу који их је узградио, то је патриотизам а не патолошко понављање фразе о угрожености Црне Горе.

И на крају оптужујем.

Оптужујем Невладине организације које не реагују на отворену мржњу према читавом једном
народу.

Оптужујем самозване интелектуалце космополите који нијесу читали Золу и који неће да виде шовинизам који је узео маха у Црној Гори.

Оптужујем тзв.грађанске политичаре који на недоказане оптужбе на рачун једног човјека ћуте опонашајући тако већи део француске елите у вријеме афере Драјфус.

Оптужујем Србе који припадају тзв.грађанским партијама који мисле да нешто могу ушићарити на политичкој сцени ако се њихови сународници из других странак оптужују за издају Црне Горе.

Оптужујем новине Дан што својим кукавичким ћутањем цртају мету на чело ,,издајникa“ као што је пре двадесет година била успјершно нацртана на чело Душка Јовановића.

Оптужујем новине Вијести које својом софистицираном антисрпском пропагандом чувају свој привилеговани медијски статус и мутне послове у Тамном вилајету Балканске економије.

Оптужујем све оне који ћуте на неосновану осуду невиних људи,као да нас прошлост не учи да човјек коме није доказана кривица најлакше може да страда. У Црној Гори не треба истрага да би се доказала нечија кривица,упериш прстом унеког и он је крив, као да не знамо да је толико недужних људи прошло Гоготу ни криви ни дужни.

Судбина официра Драјфуса је била опомена од које се бјежало,било је и касније оптужби од којих су страдали невини људи али он је остао симбол страдања без кривице. Данашња афера са младим градоначелником Никшића треба да нас опомене да ако страда невин човјек много ће невиних страдати у вријеме које долази. Моралном човјеку је дужност да дигне глас против неоснованих оптужби као што је то урадио Емил Зола у своје вријеме покушавајући да спаси невиног човјека. Ми данас у Црној Гори такође морамо оптуживати како би спасавали мир који је угрожен од оних који мисле да им неће бити суђено због тога што су лажно свједочили и нечасно оптуживали.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: