Орбан поново забринуо америчког амбасадора

Амбасадор Сједињених Држава у Будимпешти Дејвид Пресман поново је критиковао владу у Будимпешти, рекавши да „Орбанова идентификација Сједињених Држава као противника Мађарске изазива забринутост” и да се и амерички републиканци „такође мрште” на Орбаново пријатељство са Москвом. Како је истакао, антиамеричка реторика мађарског премијера је „без преседана” кад је реч о једној земљи савезници у НАТО-у, преноси либерални дневник „Непсава”.

Приликом посете Сегедину, Пресман је овом листу изјавио како верује да се америчко-мађарски односи могу унапредити. Истовремено, није оставио никакву сумњу у вези с тим која страна треба да промени своје понашање да би се то постигло. Пресман је критиковао Орбанову владу што се није дистанцирала од Русије, упркос рату који се води у Украјини. Према његовим речима, постоји двостраначки договор и потпуни консензус у круговима који се баве америчком националном безбедношћу у вези с овим питањима и неки чланови опозиционе Републиканске партије имају још оштрије ставове кад је реч о мађарском руководству. Фидес се узалуд нада да ће исход америчких председничких избора следеће године донети преокрет у билатералним односима, приметио је Пресман.

Амбасадор каже да не схвата лично „кампању клеветања” против њега у „профидесовској мађарској штампи”. Уместо тога, он такве написе сматра „нападом одозго надоле”, против његове земље.

Током свог боравка у Сегедину, Пресман је разговарао с градоначелником Ласлом Ботком, а у једном од градских кафића сусрео се с представником неименоване организације за права ЛГБТ популације.

С друге стране, мађарска влада, упркос политичким несугласицама с најмоћнијом земљом у НАТО-у и различитости свог става кад је реч о рату у Украјини, тврди да ће испунити своју обавезу према алијанси тако што ће годину дана пре рока повећати потрошњу за одбрану на обавезних два одсто БДП-а. То је у Бриселу потврдио министар спољних послова Петер Сијарто, после састанка министара спољних послова чланица НАТО-а, одбацујући „лажне оптужбе и сумње” у вези с „посвећеношћу, поузданошћу и лојалношћу” Мађарске алијансе.

Од 2019. Мађарска је најмање 20 одсто свог буџета за одбрану потрошила на развој, рекао је он, додајући да је 48 одсто потрошње прошле године било за изградњу капацитета, чиме је Мађарска у том погледу на првом месту међу 31 државом чланицом алијансе. Велики део потрошње односи се на велике инвестиције домаће одбрамбене индустрије.

У вези с припремама за предстојећи летњи самит НАТО-а, Сијарто је истакао да се тамо морају решавати изазови с којима се Европа суочава са југа, повезани с миграционим притиском, и указао на повећану могућност убацивања терориста на Стари континент, што је омогућила масовна миграција. Осврћући се на рат у Украјини, он је рекао да је рат показао како се снабдевање храном лако може пореметити широм света, а то би довело до ширења насиља и екстремистичких идеологија. „Заједно са Турском и неколико других држава, углавном из јужне Европе, сложили смо се да НАТО на следећем самиту треба да се позабави растућим терористичким претњама и безбедносним изазовима који потичу с југа”, рекао је Сијарто.

Уједно је поручио да НАТО није страна у рату у Украјини и да овај принцип треба и даље да се поштује. „Треба учинити све да се спречи свака могућа директна конфронтација НАТО-а и Русије”, додао је. Пренео је забринутост мађарске владе што се НАТО све више претвара у „антикинески блок” и поручио да је обострано корисна сарадња боља од ривалства.

„Нисмо ушли, нити желимо да уђемо у конкуренцију између Кине и Европе или Кине и Мађарске. Узајамно корисна сарадња треба да обухвати тзв. аутомобилску револуцију. Европски произвођачи су постали зависни од јужнокорејских и кинеских батерија. У Бриселу су донете политичке одлуке у вези с аутомобилском индустријом, виталном за економску будућност Европе, у правцу радикалне обнове индустрије. Има превише интереса да ова транзиција не би била успешна”, каже Сијарто.

Према његовим речима, док је у Европи напредовао развој производње електричних аутомобила, политичари су заборавили да створе капацитете за производњу батерија, који су у великој мери у власништву кинеских компанија, преноси Политика.

„Дакле, свако ко се залаже за раздвајање кинеске и европске економије ризикује да нанесе огроман ударац европској економији”, рекао је он.

Извор: Политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: