Оренбург, град на граници два континената, између планина и степе

Пише: Остоја Војиновић

Оренбург, град у Русији и административни центар Оренбуршке области у Поволшком федералном округу. Према последњим подацима о броју становништва, у граду је живело близу 570.000 становника. Оренбург се налази 1.480 км југоисточно од Москве, недалеко од границе са Казахстаном.Град лежи на 150 м надморске висине, на реци Уралу, која иначе чини границу између Европе и Азије.

Оренбург има необичну историју, грађен је три пута на различитим местима. Руско царство је планирало изградњу источног пограничног утврђеног града у регији јужни Урал. Требало је да буде назван Оренбург 1734.године.Насељеници су изворно основали насеобину 1735.године на ушћу реке Ор у реку Урал. Име града значи „тврђава на Ору“, будући да је „Бург“ немачки назив за утврђени град. Ово насеље је променило своје име 1739.године у Орск. Био је покушај да се оснује још један Оренбург на месту званом Красногар, или „Црвеном Брду“, али ово насеље није опстало.Трећи Оренбург је успешно утемељен на његовом данашњем месту приближно 250 км низводно реком Уралом од Орска 1743.године. Стога се Оренбург може сигурно назвати једним од значајнијих и занимљивијих градова Руске Федерације.

Овај трећи Оренбург је функционисао као важна војна испостава на граници са номадским Козацима и постао је средиште Оренбуршких Козака. Након прикључења средишње Азије у Руско царство, Оренбург се претвара у трговачку станицу и значајно железничко чвориште на путу према новим средњоазијским поседима и према Сибиру. Основан између осталог и ради јачања трговачких веза са азијским земљама али и ради заштите од номадских племена, тако да су оренбуршки козаци и чували границу и бавили се трговином. Зими су из Оренбурга у Москву и Санкт Петербург одлазили каравани натоварени сољу и смрзнутом рибом.

Град је пострадао  у пожару крајем 18. века, али је брзо обновљен. У граду су изграђене цркве у барокном стилу. У почетку град је имао значај и као трговачка постаја. Нарочито је трговина стоком цветала.

У 19. веку неколицина војних команданата је покушала да ојача културни живот у граду. Временом, даљим продором козака на Исток, град је губио свој гарнизонско-стражарски карактер. Изграђена је и једна џамија 1838. године, а крајем 19. века саграђена је црква у типичном руско-нововизантијском стилу.

Од свог оснивања, Оренбург је обављао важне државне задатке: имао је улогу одбране југоисточне границе Русије; био је међународни трговински центар, проводник евроазијске политике руске државе. Овде је пролазио Велики пут свиле; током Великог отаџбинског рата, град је добио на значају , пошто је велики број за рат важних фабрика измештен из западних региона земље у град који је био заштићен од ратних дејстава.

Када су бољшевици преузели власт у Русији, срушен је велики број цркава у Оренбургу.

Оренбург је функционисао и као главни град Киргиске АССР (у данашњем Казахстану) унутар Русије 1920—1925.године. Када је та република преименована у Казачку АССР 1925, Оренбург се поновно придружио ужој Русији, а Алма-Ата (данашњи Алмати) је постао нови главни град. Иако је република постала Казахска ССР 1936, Оренбург је остао у Русији.

Од 1938. до 1957. град је носио име Чкалов по руском (совјетском) пробном пилоту Валерију Чкалову, а број становника је удвостручен у периоду између тридесетих и шездесетих година двадесетог века. Током своје совјетске историје, град је припадао Русији или некој од аутономних совјетских република у саставу Русије.

Град Оренбург је центар области којом физички пролази граница Европе и Азије, и његови становници је често и оцртавају и прелазе. Познат по скупоценим марамама од фине козје длаке, разнобојном камену јаспису, лековитим сланим и врелим језерима, овај космополитски град између Уралских планина, најстаријих на свету, и бескрајне руске равнице представља прави калеидоскоп Русије као евроазијске земље.

У Оренбургу се Уралске планине, најстарије на свету, додирују са бескрајном руском равницом.Оренбуршка област представља својеврсни географски мост између Европе и Азије, а кроз њу пролази замишљена граница два континента. Ту се додирују две природне зоне, шуме и степе, руске равнице и древне Уралске планине.

У Оренбургу је остало врло мало грађевина из времена пре Октобарске револуције (из 18. и 19. века). Четири централне калдрмисане улице које су данас пешачке зоне могу испричати целу историју Оренбурга: тополивница од црвене цигле, виле Ричкова и Тимашева грађене од белог камена у стилу раног класицизма, једноспратна зграда војне болнице са пространим парком који пламти у свим бојама јесени. Ове грађевине су остале очуване још из 18. века, од самог оснивања града.

Главни део историјског центра Оренбурга чине грађевине из 19. века: тврђава од цигле у којој се раније налазила стражарница, а сада је ту смештен градски музеј, зграда Племићке скупштине украшена барељефима у стилу касног класицизма, прелепи караван-сарај са осмоугаоном џамијом у облику башкирске јурте.

Заштитни знак Оренбурга су  производи локалних мајстора чија се слава проширила по целом свету. Овде је ручно плетење распрострањено од 18. века. Јединствене мараме од козје длаке из Оренбурга немају премца. Као успомена из Оренбурга могу се понети чувене оренбуршке мараме од фине козје длаке, шалови, пелерине, џемпери и још многи одевни предмети израђени од најфиније длаке оренбуршких коза. Мараме су толико танке да се могу провући кроз прстен. Доста су скупе и сматрају се најквалитетнијим производом те врсте у Русији. Носе се као украс. Постоји и „зимска варијанта“ ових марама од дуге козје длаке. Прелеп сувенир може бити и накит од разнобојног јасписа који се израђује у суседном граду Орску.

Оренбург је вишенационална средина. У њему живи 119 националности, што је више него у целој Европи. У овом граду су заступљене све главне светске религије. Оренбург има више од 30 православних цркава, обновљену римокатоличку катедралу из 19. века, 8 џамија, синагогу са седиштем представник главног рабината Русије, лутеранске цркве па чак и цркву адвентиста седмог дана (иначе је у унутрашњости Русије адвентиста веома мало).

Оренбург је грађен према Генералном урбанистичком плану који је одобрио император Петар Велики и један је од првих руских градова које су пројектовали професионални архитекти.

Оренбург је као што је раније наведено за време Великог отаџбинског рата  био један од центара у којем су били измештени индустријска опрема и целе фабрике из европског дела Русије. Од тада се овде производе војни авиони-ловци типа „Јак“ и балистичке ракете. После рата многе фабрике су промениле намену и почеле да производе усисиваче, инкубаторе или машине за прераду меса. Ови производи су се продавали у целој земљи. Па ипак, Руси ће Оренбург увек везивати за песму о „Оренбуршкој марами“, том скупоценом, препознатљивом, свиленкастом и изузетно топлом одевном предмету од фине козје длаке.

Околина Оренбурга је много интересантнија за многе посетиоце овог града и туристе него сам град. На 70 километара од Оренбурга налази се градић Сол-Иљецк, који лежи на самој граници са Казахстаном. У овом градићу је највеће налазиште камене соли на свету. Градић је познат и по својим сланим и блатним језерима која  се не замрзавају ни у време најјачих мразева . Концентрација соли у овим језерима је слична као у Мртвом мору: у њима нема живих организама. За разлику од сланих језера, у блатним је читаве године температура воде висока толико да се на дубини преко 2 метра можете опећи. Сол-Иљецк је позната бања са лековитим блатом у коју преко целе године долазе туристи из Русије и околних земаља.

Недалеко од Оренбурга је и град Орск кроз који пролази геолошка граница између Европе и Азије, тако да се историјски центар града налази у Азији, а нови део града у Европи. На ободу града, на планини Полковник, вади се у целој Русији познати разнобојни орски јаспис. У спектру овог полудрагог камена налазе се скоро све боје осим модроплаве. Јувелирски производи од орског јасписа могу се видети у петербуршком Ермитажу, а овај полудраги камен је коришћен и за поплочавање пода царске спаваће собе у Московском кремљу, као и за украшавање московске метро станице „Мајаковска“.

У селима Саракташ и Желтоје, која су од Оренбурга удаљена око 100 километара, израђују се чувене мараме од фине козје длаке. Можете купити мараме фабричке или ручне израде. Љубитељи екотуризма обавезно морају посетити Оренбуршки резерват природе у коме се Уралске планине, најстарије на свету, додирују са руском равницом. Преовлађују степски пејзажи. Овај резерват природе можете посетити организовано, са групом туриста, или као волонтер.

Више знаменитих личности је у неком периоду свог живота живело у овом граду: Јемељан Пугачов, донски козак, вођа сељачке буне крајем 18. века која је знатно утицала на даљи ток руске историје. Пугачов је Оренбург држао под опсадом од 1773 до 1774.године; Александар Пушкин, један од највећих руских песника и писаца, посетио је Оренбург 1833.године прикупљајући податке о Пугачовљевој буни.Након путовања у Оренбург Пушкин пише историјски спис „Историја Пугачова“ и роман „Капетанова кћи“, који је касније преведен на многе језике и више пута екранизован; Јуриј Гагарин, први човек који је полетео у космос, вероватно је најпознатији становник Оренбурга у 20. веку. Гагарин је са изузетним успехом завршио Прву војну пилотску школу „Ворошилов“ у Оренбургу; Мстислав Ростропович, совјетски и руски виолончелиста, пијаниста и диригент, по мишљењу многих  највећи виолончелиста у историји. Ростроповичева породица је у Оренбургу живела током евакуације 1941.године.Светски познати виолончелиста и диригент Мстислав Леополдович Ростропович – почасни грађанин Оренбурга – често је долазио у град у којем је провео ратно детињство. Сада је у кући у којој је живела породица евакуисаних музичара отворен меморијални музеј-стан Леополда и Мстислава Ростроповича.

Судбина Оренбурга је необична. Основана је три пута као тврђава, четири пута је постала провинцијски и регионални центар, три пута – окружни центар, три пута преименован, три пута награђиван највишим наградама државе, био је центар округа Средње Волге, „степска престоница“ Киргишке (казахстанске) АССР од 1920. до 1925. године.

Оренбург се може назвати посебним и због тога што се истовремено налази у два дела света: Европи и Азији. Историјски део града повезан је пешачким мостом преко реке Урал, на којем се налази симболичан гранични знак: два гранична стуба са грбом Оренбурга. На једном је натпис „Европа“, на другом – „Азија“

Данас је Оренбург највећи политички, индустријски центар у регији Оренбург.Значајан допринос не само економији града, региона, већ и земље у целини дају тако велика индустријска предузећа као што су Оренбуршка постројења за прераду хелијума и гаса, ОЈСЦ Нефтемаслозавод,  Уралнефтегазпром.

Савремени Оренбург је центар науке и високог образовања.Град има развијену мрежу истраживачких института. Кандидати могу да бирају између великог броја високошколских установа, укључујући Оренбуршки државни универзитет, Оренбуршки државни медицински универзитет, педагошке и пољопривредне универзитете, институте различитих профила, прву председничку кадетску школу у земљи, отворену 1. септембра 2010. године, Оренбуршку богословију, као и велики број средњих специјализованих образовних установа различитих профила.

Данас се од једне до друге обале може доћи не само гвозденим мостом, подигнутим 80-их година ХХ века на месту дрвеног моста који је некада спајао две обале, већ и жичаром – једном од најудобнијих и најмодернијих жичара у Русији.

Данас у граду постоје Драмско позориште Максима Горког, Татарско драмско позориште, Позориште музичке комедије, Државно позориште лутака, Општинско позориште лутака, циркус, филхармонија и биоскопи великог формата.

Музеји чувају богату историју града Оренбург. Завичајни музеј у Оренбургу садржи такве реткости као што су истинска посмртна маска са лица Александра Сергејевча Пушкина, топ војске Пугачова, женски сто царске палате с почетка 19. века, сабље које су царице Елизабета Петровна и Катарина II додељивале оренбуршким козацима, као и колекција флоре и фауне регије Оренбург.

У Музеју историје града Оренбурга – у згради некадашње стражарнице – налази се изложба посвећена сељачком рату који је водио Јемељан Пугачов (1773-1775).

Као експонат постоји модел кавеза у коме је Емељана Пугачова у Москву довео А.В. Суворов након чега је осуђен на смрт према казни коју је одобрила Катарина II.

Изванредни архитектонски споменици који су преживели од оснивања града, монументална уметност, локалне традиције стварају посебну јединствену атмосферу града и с правом омогућавају да се Оренбург сматра јединственим и непоновљивим градом са богатом и пажљиво очуваном културом.

Као извори послужили:

https://rs.rbth.com/travel/2013/11/08/orenburg_zivopisna_granica_evrope_i_azije_25913.html

http://www.orenburg.ru/town/about/

Прочитајте ЈОШ:

Модернизовани руски „Ноћни ловац“: Још окретнији и лакши за управљање

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: