Орвел: У свијету гдје је све обмана – причати истину је револуционаран чин

На данашњи дан, 21. јануара 1950. године умро је британски писац-сатиричар Џорџ Орвел, аутор приповиједака, есеја и романа, међу којима су најпознатији „1984” и „Животињска фарма”

Орвел је био енглески писац, есејиста и критичар. Један је од најпознатијих писаца 20. вијека, који је популарност стекао дјелима «Животињска фарма» и «1984-та», указујући на ужас тоталитарног режима.

Орвелово право име је Ерик Артур Блер. Рођен је 25. јуна 1903. године. Отац му је био британски војник, те је Ерик своје прве дане провео у Индији, гдје му је отац био стациониран. А онда га је мајка одвела у Енглеску, у којој је Ерик похађао Агликанску парохијску цркву.

Веома рано је почео да пише. Био је усамљено дијете, које је имало навику да измишља приче и прича с измишљеним пријатељима. Први пут је објавио своју песму са 11 година у локалним новинама.

У интернату је први пут осјетио разлику у класама. Примијетио је да се професори боље опходе према богатим ученицима него према сиромашнијим. Није имао много пријатеља, а у својим књигама је налазио утјеху.

Знањем се истицао и добио је стипендију за најпрестижније школе. Студије је завршио на Итону, а како није имао  новца за наставак школовања, Ерик је ступио у индијску империјалну полицију. Након пет година у Бурми вратио се у Енглеску. Био је одлучан у томе да постане писац.

Орвелови  покушаји да се пробије као писац нису били лаки. Радио је свакакве послове како би преживео током овог периода. Његово прво велико дело «Нико и ништа у Лондону и Паризу» објављено је 1933. и говори о мукама док је живео у тим градовима. Како није хтио да осрамоти породицу, књига је објављена под псеудонимом Џорџ Орвел. Убзо је објавио и сљедеће дјело «Бурмански дани».

Крајем децембра 1936. године, Орвел је отпутовао у Шпанију, гдје је учествовао у Шпанском грађанском рату. Био је веома тешко рањен. Погодили су га у грло и руку. Неколико недјеља није могао да говори. Вратио се у Енглеску. До краја живота се лијечио се од туберкулозе.

Иако је имао проблема са здрављем, Орвел је наставио да пише како би се издржавао. Написао је бројне есеје и критике и стекао углед као веома добар критичар. Радио је и као продуцент и новинар Би-Би-Сија 1941. године, пошто га нису моглу примити у војску. Био је члан цивилне заштите, у којој се ангажовао колико је могао. Извјештавао је из разних крајева свијета. Преминуо 21. јануара 1950. Сахрањен је у Цркви Свих Светих, у Сатоу.

Орвел је најпознатији по својим дјелима «Животињска фарма» и «1984-та». «Животињску фарму» је објавио 1945. године. У њој, група животиња из сеоског дворишта прогна људске господаре и успостави сопствену власт. На крају, интелигентне животиње, жељне моћи, свиње, руше револуцију и стварају облик диктатуре чији ланци су гори и бездушнији него људски. «Ако слобода значи нешто уопште, она значи право да кажеш људима нешто што они не желе да чују», то су Орвелове ријечи и он је својим романима управо предочавао људима оно што не желе а што морају да чују.    Морална порука ове његове књиге није била искључиво усмјерена против комуниста него против свих држава које гуше права и слободе својих грађана.

Године ’47-48 Орвел на острву Јура у Шкотској пише чувени роман «1984-та», који је објављен 1949. године. У њему дао своју визију будућности. Показао нам је шта би се десило када би влада контролисала сваки детаљ људског живота, све до наших приватних мисли.

Зар нисмо сада у том времену? Зар нас Орвел није упозорио ријечима «Велики брат те гледа!» да ће наша приватност, наша личност, наше биће  у свијету медија и мрежа бити угрожено!

Приредила: Марија Живковић

Извор: Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: