Осамдесет година од окончања опсаде Лењинграда

Данас се обележава 80. годишњица ослобођења Лењинграда од фашистичке блокаде, која је трајала 900 дана – од 8. септембра 1941. године до 27. јануара 1944. године. Сматра се најкрвавијом у историји човечанства.

Блокаду Лењинграда у време Другог светског рата (1941-1945) спровела је немачка војска с циљем да се сломи отпор бранилаца града и да успоставе контролу над градом.

Немачко руководство, реализујући напад на СССР, придавало је изузетан значај освајању Лењинграда. Оно је планирало да нападом групе „Север“ из источне Прусије на североисточном правцу и две групе са југо-истока Финске на јужном и југо-источном правцу униште совјетске снаге у прибалтичкој области, успоставе контролу над лукама у Балтичком мору, укључујући Лењинград и Кронштат, да обезбеде најпогодније поморске и копнене путеве комуникације за снабдевање својих снага и погодну полазну тачку за напад на позадинске снаге Црвене армије које су штитиле Москву.

Офанзива немачких фашистичких снага директно на Лењинград почела је 10. јула 1941. године. У августу су тешке борбе вођење већ на прилазима граду, а 30. августа су немачке снаге пресекле пругу која је повезивала Лењинград са остатком земље.

Немачке снаге су 8. септембра заузеле Шлиселбург и одсекле Лењинград са копна од остатка земље. Почела је блокада града у трајању од скоро 900 дана. За то време саобраћај се одвијао само ваздушним путем и по језеру Ладога.

Борба за Лењинград је била жестока. Разрађен је план за јачање одбране града. На подручју Лењинграда изграђено је више од 4.100 бункера, у зградама је постављено око 22.000 митраљеских гнезда, на улицама је постављено више од 35 километара барикада и противтенковских препрека.

У локалној противваздухопловној одбрани града учествовало је 300.000 грађана. Они су даноноћно стражарили у предузећима, двориштима, на крововима.

Грађани Лењинграда су највећим делом попуњавали снаге лењинградског фронта, у граду је формирано 10 дивизија народног отпора, а током зиме и пролећа 1941/1942. на фронт је отишло више од 100.000 грађана.

Положај Лењинграда био је изузетно тежак. Док је на северу фронт у неким деловима био на 45-50 километара од града, на југу се линија фронта протезала на свега неколико километара од града.

Осим тога, немачка команда је, пошто није успела да заузме Лењинград одмах, донела одлуку да га збрише са лица земље заједно са његовим становницима.

Од 4. септембра 1941. године почиње интензивно гранатирање града, а од 8. септембра и бомбардовање (за време блокаде Лењинграда испаљено је око 150.000 граната и на град бачено више од 107.000 запаљивих и фугасних бомби).

Немачка авијација је 10. септембра успела да бомбардује Бадајевско складиште када је у пожару уништен велики део залиха хране за град.

Услед тога услови за грађане и војску који су бранили град су били веома тешки – остало их је 2. 887 000, укључујући 400.000 деце, мада се евакуација наставила.

Залихе хране су биле максимално ограничене а њихово допремање нередовно. Тако су у периоду новембар-децембар 1941. радници могли да добију свега 250-350 грама хлеба а сви остали (две трећине становништва) 125 грама. Хлеб је прављен од мало брашна и 40 одсто додатака и био је готово једина храна за већину грађана јер је преостала храна (месо, шећер,маст) дељена веома ограничено и с прекидима.

Завладала је глад која је изазвала скорбут и дистрофију. Снабдевање Лењинграда храном постало је један од најважнијих државних задатака. У јесен 1941. године преко језера Ладога и ваздушним путем граду је испоручено више од 60.000 тона различитог терета а из града је евакуисано на хиљаде болесне и рањене деце.

Од новембра 1941. када је на језеру формиран лед успостављена је траса којом је евакуисано становништво, превожена опрема за фабрике, храна, гориво, наоружање. Та траса је била једина војно-стратешка транспортна магистрала која је од септембра 1941. године до марта 1943. повезивала Лењинград са преосталим делом земље. Становници Лењинграда су је звали „Пут живота“.

Док је постојала њоме је у Лењинград пребачено 1,6 милиона тома робе и евакуисано око 1,4 милиона људи.

Саобраћај том трасом одвијао се без обзира на лоше временске услове, бомбардовање…Немачка команда је улагала велике напоре да је онеспособи, бомбардујући је и гађајући је артиљеријским оружјем, минирањем, деловањем десантних снага али све те покушаје је совјетска војска успешно спречавала.

Нередовне испоруке горива, сировина и хране катастрофално су се одразиле на живот града. Залихе су нестајале, није било струје, градски саобраћај није функционисао. Због јаког мраз у јануару 1942. престали су да функционишу грејање, водовод и канализација. Грађани су за воду ишли на Неву и градске канале, а дрвене зграде су рушене за потребе грејања.

Несташица хране, хладноћа, исцрпљујући одласци на посао и с посла пешице, стална нервна напрегнутост утицали су на здравље људи, а смртност је расла из недеље у недељу.

Ипак, грађани су са великим самопожртвовањем савладавали последице блокаде у зимско доба.

У лето 1942. године по дну језера је постављен цевовод, а на јесен и електрични каблови, тако да је од децембра почело повезивање станова на електромрежу.

Упркос тешким условима, индустрија Лењинграда није престајала са радом, снабдевајући снаге на фронту оружјем, муницијом.

Током блокаде произведено је и ремонтовано око 2.000 тенкова, 1.500 авиона, 4.600 различитог оруђа, 850 борбених бродова, 225.000 аутомата, 12.000 минобацача, седам и по милиона комада муниција и мина.

Совјетске снаге су небројено пута покушале да пробију блокаду али су то успели тек у јануару 1943. током војне операције под кодним називом „Искра“.

Лењинградски и Волховски фронт су се ујединили 18. јануара 1943. код Шлисенбурга. Тог дана је ослобођен Шлиселбург а од непријатеља очишћена јужна обала језера Ладога.

Копнена веза Лењинграда са остатком земље је поново била успостављена.
Совјетске снаге нису наставиле офанзиву него су 30. јануара прешле у одбрану како би се спречио сваки покушај непријатеља да обнови блокаду.

Формиран је коридор дуж којег је за 17 дана је постављена железничка пруга и копнена саобраћајница које је немачка артиљерија непрекидно гађала.

Успостављање копненог саобраћаја олакшало је живот становницима Лењинграда и војсци.

Блокада је у потпуности сломљена током Лењинградско-новгородске операције совјетске војске од 14. јануара до 1. марта 1944. године.

Непријатељ је тада одбачен на 220-280 километара од града, престали су артиљеријски напади од којих је живот изгубило око 17.000 људи а 34.000 је било рањено.

Планови немачке команде да униште град и натерају совјетске снаге на капитулацију доживели су крах.

Блокада Лењинграда, која је трајала скоро 900 дана, била је најкрвавија блокада у историји човечанства.

Од глади и гранатирања погинуло је више од 641.000 људи (по неким подацима и до милион и по људи).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: