Осјећаш ли се издано?
о. Дарко Ђого
Пише: о. Дарко Ристов Ђого
Данас ме је неколико људи питало исто питање: осјећаш ли се и ти издано? Да ли ти је криво што си ишао на литије?
Није лако човјеку да одговори на то питање, а да се ипак не осјети бар сјетно, ако не и сасвим тужно. Нисмо се ми надали великим промјенама и не одмах. Као да се данас заборавља да нам је на устима била она чувена формулација Владике Јоаникија: „ово се зло неће за дуго окончати јер се спремало дуго – али и ми смо се спремали вијековима“. Можда је наш инстант заборав тог осјећања након 30..8. у много чему крив за много шта што се касније дешавало.
Али, да само кажем основни одгвоор: не, не кајем се за учешће у литијама, иако ништа можда није онаквим каквим бих желио да јесте. Не кајем се – без жеље да моју микрон од жртве поредим са великанима мога рода – као што не може кајати ни војник са Цера због тога што је настала Југославија на његовој жртви а не слободна Србија, као што се не смије кајати толико хиљада српских војника који нису читали „Капитал“ већ су штитили своја села, да би на њиховој жртви настала ФНРЈ/СФРЈ. Не кајем се и не тражим признање јер се за одбрану свога нити можеш кајати, нити тражити признање.
И, мада ће одговор на питање „зашто није било онаквим каквим смо се надали?“ захтијевати дисертације – као оне које се пишу о 1918. или о Репулици Српској данас спрам оне коју су сањали њени ствараоци – основни одговор у мојој интуицији није дат само у пословичној наивности нашег свијета већ управо супротно – у нашој жељи да будемо мудри, паметни, да своје интуитивне осјећаје, оне дате чак и најнепросвећенијем српском човјеку загушимо зарад виших циљева, да се прићутимо управо онда када други артикулишу своје интересе. Да смо и ми сваки од тих пута ставили на сто оно што тражимо и захтијевамо без подразумијевања (оног „лако ћемо“ кооје нас кошта и када правимо кућу и државу), можда би било боље.
Такође: можда остаје и још једна поука коју никако да прихватимо а то је она да не може нико – чак ни клир тј „Црква“ – да за нас изабере, док ми сами опет не постанемо бар мало више налик на Цркву као народ. Тачније: не могу се прескочити дани и ноћи борбе са самим собом било каквом интимизацијом са неким „рјешењем“ докле и сами нисмо спремни да ријешавамо своје живое, своје падове, своје назалијечене карактере.
Како год: не постоје коначне побједе – иако ми увијек тражимо управо такве. Ни над собом, а тек не над неким другим.
Што управо значи: опет ћемо се морати борити.
Али коначна судбина сваког од нас и овог нашег српског народа није у рукама туђим, већ Божијим и нашим.
Јер нада нема права ни у кога
до у Бога и у своје руке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ucesnik u jednoj emisiji postavi pitanje ,kako se niko od onih iz crkve koji su nam podvalili Krivog ne izvini . Umjesto toga taj koji je imao presudnu ulogu u tom necasnom cinu nam objasnjava da se crkva povukla iz politike posle izbora??? I taj opet ne sjedi skrstenih ruku,opet formira stranice na.kojima velica sebe ,a blati sve koji i rijec progovore protiv njegovog izabranika Krivog
Crkva i narod su na Čudesnim Litijama odradili monumentalno dijelo koje ostaje vo vijeki vjekova. Svaki učesnik mora biti ponosan na to dijelo. Kojekakve sitne duše su beznačajne.
Juče na godišnjicu, skoro bez pomena prodje na svim sredstvima informativnim, sramota.
Jasno je ko bi htjeo da se sve što prije zaboravi, ali neće biti tako.
Ucestvovali smo u litijama protiv zakona koji je ispravljen, usvojen- i gle čuda!! skoro nije ni pomenut….pretvorili smo se u Marka Đurića koji ne može da tapše kad želi, nego kad mu daju znak.
alo bre…preterali ste!! šta ima đogo da se oseća izdanim..samo podmećite, dobro ste plaćeni!
Јадна сестро, свесрпска брига о страдалној браћи остаће за тебе вјечита тајна!
samo javite kad procenite da smo svesrpski namireni, pa da počinemo
Војника са Цера нико није питао кад су Карађорђевићи и компанија укидали Србију и стварали противприродни блуд звани Југославија, а сумњам да се није кајао. А нарочито су се кајали они без руку и ногу што су просили по улицама, док су се краљевска свита и остали богатуни расипали новцем.
Стигао њега метак „његове браће“ у Марсеју,зато нам је све како нам је,проклета Југославија
Otac Darko je i sam prestao ići na litije zbog sukoba sa Gojkom Perovićem nakon što je ovaj zatražio preimenovanje SPC u PC u CG i to je lako proveriti, lično se suprotstavio Peroviću i o tome pisao na svom Facebook profilu.
Јоаникије још није увидио какав се антисветосавски дух крије у Гојку Перовићу!
@Још није, а кад ће не знамо,potpuno sam saglasan i premjestaj da sluzi u crkvi Sv.Djordja pod Goricom mu je nagrada…..trebao je dobiti neku crkvu u Savniku ako je ima,a ako nema poslusanje da je izgradi,a time i sebe samoga .
U redu je govoriti o običnom čovjeku, koji je izašao, bilo gdje I bilo kad u pravednu borbu.
Svi oni, stotine hiljada, su dobrovoljno izašli, dozlogrdilo im, pritjerali ih uza zid, ali šta ćemo sa onima koji su takođe bili na Litijama i na njihovim krilima postali premijeri ili njihovi zamenici?
Imaju li oni pravo na kajanje, žele li se kajati ili će oni to morati, jednom, htjeli ne htjeli?!
Šta da radimo sa onima koji su nas iskoristili da bi zadovoljili svoje ciljeve, evo jedan od njih juče kaže:ispunili smo svako obećanje, on jeste ali prema svojoj bratiji i četiri poslanika, koje ima. Ovaj naš brat nas pokušava ubjediti da je i on sve ispunio, a nama se čini da nije! On juče reče da je zadnja mjera zabrana hirotonije, danas samog sebe demantuje, pa kaže da su mediji pogrešno prenjeli.
Dakle, nije do običnog čovjeka, on je u svom dvorištu pomeo prašinu, on, običan čovjek, je radio na sebi i ne stoji priča, da mi moramo sa sobom rasčistiti, to je uopštavanje stvari. Neki Crkveni velikodostojnici, da ne kažem Crkva, jer tako ne mislim, jesu najodgovorniji što danas imamo Zdravka I sad će neko reći pa i ti si Crkva, jesam,… ali mene niko nije pitao
Управо тако. Нека ови што позивају друге људе на покајање, на жртву, на „чишћење свог дворишта“ и слично млаћење празне сламе, стану коначно пред огледало и погледају сами себе. И нека већ једном признају сопствену одговорност! Нисмо „ми“ ни предложили, ни гурали Здравка Кривокапића, нити је то радила Црква, него појединци који се иза ње крију, са именом и презименом!
Свештеник је у конфликту интереса – он не може бити објективан
И сам покушај да разводи црквену одговорност је огаван, а тај осјећај још више расте узећи у обзир да је човјек свештеник, јер лажа, манипшулација више боле од оних који себе називају божијим представницима.
Како отац Јојил каже, парафразирам – лаици могу себи да дозволе грешку, а ми свештеници имамо огромну одговорност. Наш гријех је многоструко већи.
Наравно да се многи Срби, можда и већина, осјећају издано и то првенствено од цркве.
Црква наступа као интересна групација, а „светиње“ су ништа друго него њихове привилегије и то је сада свако јасно. То не значи да позивам на раскид са црквом, већ нешто друго – да се, као што Бог послује, црквена организација у потпуности потчини српском народу и његовим интересима, а не себичним интересима клира, који готово подразумијевано иду контра виших интереса.
Клир мора своје личне интересе да уклопи са вишим интересима српске заједнице. Српство на земљи, дакле свуда, Бог на небу. А то не иде добровољно, него промјеном односа српског народа према његовој творевини, коју је основао, коју издржава и коју је небројено пута бранио, задњи пут 30. августа; ми морамо почети да захтијевамо од попова да служе српским националним интересима. А попови, какви су, воле да слушају императивне тонове. Видите како су снисходљиви и помиритељски према агресивним црногорским (и осталим) усташама, чије нам „братство и љубав“ препоручују, а нас Србе, који их слијепо слиједимо, ни не констатују.
Попови, на кољена пред Србе!
Има истине у овоме што кажеш, Вејн. Али, слаба вајда од тога, погледај ове што ти дадоше минус, овце остају овце, а овце ваља ошишати.
Попе Вејне ја мислим да си ти одавно зрео за Босанску православну цркву, пошто ти ова српска изгледа није добра прије свега због митрополије црногорске у оквиру ње. Бројите ли минусе ти и ове твоје ведете СНС-овог света?
Штеточино (превод са турског) ниси ти из СПЦ, ти си један од оних што заговарају „православну цркву у црној гори“.
Потписујем! Поздрав!
Као у свим великим историјским причама … Достојни и велики су појединци и народ … а систем увек украде победу и успостави ђавољу работу …. не треба никад жалити када целог себе улажеш у веру, наду и љубав …. ми смо и овако само путници у овом животу … наш једини задатак је оставити иза себе чојствена дела….