Основац ударао ђеда док је за руку држао унуку
1 min readБијело Поље потресао је и узнемирио немили догађај испред најстарије градске Основне школе “Душан Кораћ” у Бијелом Пољу, када је основац чији је идентитет познат редакцији, наочиглег великог броја ученика и пролазника нанио лаке тјелесне повреде старијем суграђанину Миодрагу Поповићу.
Све се десило у сриједу, око 11 часова, на двадесетак метара испред школе, у тренутку док је Поповић за руку држао шестогодишњу унуку коју је пратио до те образовне установе, пишу Вијести.
Шездесетседмогодишњи Поповић, иначе пензионисани службеник МУП-а Црне Горе, није се бранио јер је све вријеме држао дијете за руку, а невјероватно звучи да нико од пролазника није пришао да спријечи инцидент.
Иако је директор школе Синан Спахић прекјуче обећао да ће путем мејла одговорити на питања “Вијести” – да ли школа пријавила случај полицији, и каквог је владања тај ученик деветог разреда. Међутим, јуче до 18 часова није одговарао чак ни на телефонске позиве.
Из Управе полиције указали су на то да ће сви који гађају друге грудвама подлећи свакој прекршајној или кривичној одговорности, у зависности од тежине дјела које направе
Група од петнаестак дјечака узраста од 13 до 15 година, који су били у друштву дјечака, према изјави очевидаца, тог дана гађали су грудвама аутомобиле возача који су пролазили кроз насеље Прушку, угрожавајући безбједност саобраћаја.
Како је и у пријави полицији навео, Поповић је помоћу телефона покушао да сними малољетнике како би управи школе указао на евидентни проблем.
Испричао је да му је у том тренутку пришао један од њих, ухватио га за ревер капута и задао му више удараца песницом по глави и тијелу.
Малољетник, сазнају “Вијести”, касније је тврдио да га је Поповић први ударио.
Према незваничним информацијама “Вијести” од очевидаца, на том мјесту у вријеме инцидента био је присутан службеник полиције у цивилу који није реагоавао.
Један од очевидаца који је саслушан у Центру безбједности, сазнају “Вијести” из поузданих полицијских извора, казао је да је након што је изударао Поповића, дјечак намјерно сам себе више пута ударио по лицу како би се представио жртвом…
Како је “Вијестима” саопштено из Управе полиције, сумњају да је малољетник био учесник вишечлане групе која је прије пар дана у Улици Живка Жижића изазвала хаос у саобраћају, када су такође грудвама засипали возаче у оба правца.
Један од наставника школе испричао је да су до сада више пута школи пријављивани случајеви ометања саобраћаја грудвама са каменицама, које су бацали ученици те школе.
Једна од запослених у тој школи, која је све посматрала са прозора за вријеме наставних активности, а чије име је познато редакцији “Вијести”, тврди да Поповић није ударио дјечака, ни прије ни након што је малољетник насрнуо на њега…
”Прије тога, група у којој се налазио… засипала је грудвама возаче који су пролазили туда, због чега се направила колона возила. Видјела сам возача који је, чекајући у заустављеној колони излетио за њима из возила, али су они побјегли и саобраћај се опет одвијао несметано. И ученици су опет почели да гађају грудвама. Све се дешавало испред књижаре ‘Бистро’. У том тренутку је један старији мушкарац пришао и почео да их снима телефоном. Видјела сам како му они прилазе, док се један од њих… залијеће и песницама удара човјека по глави. Лјуди су почели да прилазе након што се све завршило, када је човјек био сав крвав”, казала је она.
Поповић је казао “Вијестима” да је у питању несвакидашњи инкриминисани чин малољетног хулигана из групе од 15-ак вршњака, али да засада, док Тужилаштво и суд не поступе на основу својих надлежности, не жели да коментарише немили догађај.
То није први пут да појединци ремете јавни ред и мир грудвама, због чега је за многе, свако кретање на отвореном стресно, посебно за ученике на путу до школе… Из УП казали су да ће сви који гађају друге грудвама подлећи прекршајној или кривичној одговорности, у зависности од тежине дјела које направе.
Тужилаштво прикупља обавјештења
Из Тужилаштва је “Вијестима” саопштено да су упознати са немилим догађајем у Бијелом Пољу.
”Поводом назначеног догађаја обавијештен је дежурни тужилац који је полицији наложио да се прикупе потребна обавјештења као и други докази, након чега ће се изјаснити о квалификацији кривичног дјела”, стоји у одговору Основног државног тужилаштва у Бијелом Пољу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Прича у коментарима иде у погрешном правцу. Тај дечкић је продукт нарације из рода му где је легитимно“ Хамером прштити литијаше“, “ бити бошњак – муслиман и бити грађанске провинијенције, aли бити србин православац је хорор“, “ носити крст је ретроградно, ….до тога да све што је српско је ретроградно….“.
Наравно то је фабула из куће , негдје оплемењена западном идеологијом, али и резултат нестварних идентитетских комплекса које носе наша драг браћа некрштена.
Свакако ово има дубљу позадину…поготову што се ради о једном од у сваком погледу ,најчеститијих грађа Бијелог Поља.
Бојим се да би неки овакав случај био пресуђен на бруталан начин, шта год то да значи.
Стрпљење честитих и часних њуди има своје границе. Надам се да су тога свјесни родитељи сличног васпитања и сличне нарација.
Изгледа је дошао , нажалост , тренутак да једино брутална опомена може дозвати памети људе којима је све људско страно.
Od ovakvih nastaju Belivuci, Miljkovici, Kalinici i ostali kasapi i ubice. Zamislite, udarao sam sebe da iscenira napad!!! a osnovac. I sto je najgore roditelji potezu veze da spasu buduce ubice kazni
STRASNO!!!
овако то треба, у корену сасећи неваспитање :
Очев шамар
Једном сам се с оцем враћао из града,
Трчкарао за њим к`о питомо куче,
Старији сам него што он бјеше тада,
Ал` памтим све као да је било јуче.
Таман кад стигосмо до старог „Стамбеног“,
Наспрам мале пјаце и Дома Армије,
Сретосмо човјека, видно измученог,
Упалих очију, као да их крије
Од, слабима вазда кивнога свијета,
Што само бездушне шупљелавце слави,
Рече: Здраво, Милак… ваљда да не смета,
Ал` га отац чврстим стиском заустави.
Што си ми се, друже, тако уљетио?
Насмија се, само он је знао тако,
Сад знам да је тугу тим смијехом крио…
И скиде са себе тек купљени сако.
Нешто му у руку испуцалу пружи
И овај то, не знах зашто, једва узе:
Пусти… знаш да новац за трошење служи…
Шапну… немој, зар да д`јете гледа сузе.
Дуго се у причи потом задржали,
Схватих да су стари другови из рата,
Бјех ли исувише немиран, ил` мали,
Нестрпљиво рекох: Хоћемо ли, тата?
Е када се најзад са њим опростио,
Кад нас више није могао да види,
Тако ми је жесток шамар опалио
Да ми и дан данас образ њиме бриди.
Ово ти је, сине, да упамтиш довјек
Да се људи по одјелу не гледају,
Он је и пропао зато што је човјек,
Баш такви најчешће страдају на крају.
Престигле га хуље без срама и стида,
Рђе којима је све сем душе дато,
Ти, сине, не смијеш да постанеш гњида,
Овај шамар нек` те опомиње на то!
Памтим, нијесам се бунио нит` плак`о,
Ваљда сам из прве лекцију схватио
Да се за човјека спрема само тако,
Да ме није тук`о, него лијечио.
Једном сам се с оцем враћао из града,
И сад, са њим вршњак, често туд` пролазим,
Какав ми је шамар ударио тада…
И дан се данашњи њим од себе пазим.
Невен Милаковић
_____________________________________
али пошто хоћемо у ЕУ, онда због ЕУ стандарда, у овом случају дечијих права биће све горе…