Основци заостају у математици и природним наукама, министарство обећава промјене

Знање ученика четвртог разреда из математике и природних наука није довољно да би задовољило стандарде ТИМСС-а. То се показало након резултата Међународног тестирања ТИМСС 2023 за Црну Гору када је од 4.690 тестираних ученика само 2% постигло напредни ниво у математици и 1% у природним наукама. Коментаришући овај извјештај из Министарства просвјете, науке и иновација, за Портал РТЦГ, су казали да је он сигнал да се за природну групу предмета мора обратити посебна пажња у реализацији наставе.

Након спроведеног тестирања основаца закључено је да је остварен бољи резултат него у претходном циклусу, али опет испод ТИМСС просјека.

Ово је други циклус истраживања у којем учествује Црна Гора, а тестирање је спроведено у четвртом разреду, у 141 основној школи.

Ученици четвртог разреда из Црне Горе на тесту из математике остварили су 477 бодова, а из природних наука 461 поен, што је бољи резултат у односу на претходни циклус ТИМСС 2019, а опет статистички ниже у односу на ТИМСС просјек који износи 500 бодова.

Ни основни ниво из математике није постигло 16% ученика, док из природних наука њих 20%.

Из Министарства просвјете, науке и иновација кажу да су задовољни резултатима из математике јер је проценат оних који су постигли напредни ниво дупло већи.

“Што се тиче математике и просјека, задовољни смо повећањем са претходних 453 бода просјека колико је било у претходном циклусу на садашњих 477 гдје је Црна Гора прешла са основног на средњи ниво у овој области”, истакли су из Министарства.

Канкараш: Лоша настава математике у првој фази основног школовања

Професор математике у подгоричкој гимназији Мато Канкараш сматра да је ТИМСС-ов извјештај показао да настава математике у првој фази основног школовања није на нивоу.

“То је проблем са којим се сусријеће сваки наставник математике основне школе када преузме ђаке од учитеља у шестом разреду. Ипак, не може се цијели проблем свалити на учитеља како и наставни план и програм има својих битних недостатака на сваком нивоу школовања”, истакао је Канкараш.

Незгодно је, додаје он, процијенити шта нам овај резултат говори о општем стању у црногорској просвјети, прије свега због узраста ученика над којима је спроведено истраживање а то је у њиховој десетој години, што је прије увођења предметне наставе.

“Познавање природних наука као да није саставни дио опште културе”

Канкараш истиче да наставни план и програм за математику и природне науке није добар.

“Примједбе које имам односе се прије свега на методологију распоређивања градива током наставног процеса која неријетко нема никаквог смисла. Само ако бисмо анализирали језик који се употребљава у тим плановима, штрчи нам у очи прекомјерна употреба ријечи „аутоматизам“, као да је то циљ наставног процеса. Уопште речено, језички формализам и недостатак суштине тих планова говори о томе како су набрзину склопљени.

Наглашава да је велики недостатак потпуна неуходаност програма природних наука што отежава наставни процес на општу штету.

Да се мора додатно радити на настави природних наука сагласни су и из Министарства просвјете, науке и иновација.

“Када говоримо о природним наукама, повећање је било са 453 на садашњих 461 у чему је Црна Гора остала и даље на основном нивоу што нам указује да је потребно за природну групу предмета да се обрати посебна пажња у реализацији наставе”, објашњавају из МПНИ.

Професор Канкараш је мишљења да познавање природних наука готово као да није саставни дио опште културе.

“Док се ово не измијени на нивоу стања свијести ми мрднути не можемо”, истиче Канкараш.

Коментаришући процент ученика који није одстигао ни основни ниво знања у математици (16%) и природним наукама (20%), Канкараш каже да нажалост то није новина, нити изненађење.

“Нажалост, ништа ново. Ово тренд који је већ поодавно почео, а приспијећем замамних нових технологија и у комбинацији са преоптерећеним школама није чудо да галопира”, тврди он.

Наставничка организација да се позабави наставним планом

О промјени наставног плана и програма требало би озбиљно да се размотри, сматра Канкараш и предлаже оснивање самосталне наставничке организације која ће се бавити искључиво градивом и пратити усклађеност са потребама ученика.

“На системском нивоу би планирање програма требало да спада у надлежност неке самосталне наставничке организације на националном нивоу као и поједностављење структуре министарства“, додаје он.

Оваква организација требала би, каже Канкараш, самостално да спроводи истраживања о степену разумијевања гардива и степену разумијевања научног или стручног текста одговарајућег нивоа ради стицања објективне слике знања.

Сматра да се и дио рјешења може пронаћи у ваннаставним активностима које предвиђају примјену наученог градива.

“Временски ресурси у учионици су невелики, и очекивање да се током одржавања часа може све постићи није реалистично”, закључује Канкараш.

Неорганизована допунска и додатна настава

Професори математике су најажурнији у одржавању допунске и додатне наставе али их услови у којима се она организује опучају, каже Канкараш.

“Рецимо, ако предајете у више разреда – сваком разреду би требао да се одржи по један час допунске наставе иако је законом предвиђен само један. Често је организациона потешкоћа уклопити да вам ученици једног разреда, а различитих одјељења, дођу у један термин. У основним школама се дешава да једног наставника задуже да држи допунску наставу за читави разред, небитно што сваки професор има своју динамику рада”, објашњава он.

Допунска настава је, истиче, предвиђена за слабије ученике – што не би требало да је тако, а додатна за такмичаре.

Наглашава да би допунска настава требало да буде веома важан дио наставног процеса, и будући да због организационих потешкоћа представља додатно оптерећење оно би, како каже, законски требало да буде препознато као додатни рад.

Такође, Канкараш сматра да на допунску наставу сваки ученик треба да буде добродошао.

Министарство најављује реформе: Фокус на СТЕМ области у образовању

Из Министарства просвјете, науке и иновација кажу да је њихов тим у сарадњи са Испитним центром и Заводом за школство, отпочео цјеловиту анализу резултата, како са овог, тако и са осталих међународних тестирања.

“Анализа ће обухватити упоређивање резултата са тестирања са резултатима у свакодневном наставном процесу, како бисмо маркирали слабе тачке и пружили подршку наставницима и ученицима у погледу додатних обука, мотивисања, савјетовања и пласирања адекватних материјала за припремање ученика за процес тестирања”, наглашавају из Министарства.

Влада Црне Горе препознала је, истичу, значај ове теме и издвојила буџетска средства за организацију и реализацију ТИМСС истраживања. У претходном периоду финансирање се одвијало захваљујући подршци европских партнера (ЕК).

Из Министарства увјеравају да су сви ови подаци и истраживања, односно резултати које смо добили дио Стратегије за свеобухватну реформу образовног система за период 2025-2035, која ће подразумијевати измјену наставних планова и програма и побољшање инфраструктуре, са посебним акцентом на СТЕМ области.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: