Основни суд се огласио ненадлежним у предмету Драгане Ђурановић, одбацио тужбу

Основни суд у Подгорици се првостепеним рјешењем огласио „апсолутно ненадлежним“ за поступање у предмету бивше суткиње Уставног суда Драгане Ђурановић против државе, односно Скупштине Црне Горе, ради поништаја закључка Уставног одбора о испуњености услова за њену пензију.

Суд је саопштио да су укинуте све спроведене радње, а да је тужба са предлогом за одређивање привремене мјере одбачена.

Ђурановић је 12. фебруара поднијела Основном суду у Подгорици тужбу против Скупштине јер јој је констатовала престанак судијске функције сходно Закону о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО), а не по акту о раду. Тужбом је тражила одређивање привремене мјере, односно да буде враћена на функцију у Уставном суду.

„У образложењу наведеног рјешења, наведено је да суд претходно испитао тужбу са предлогом за одређивање привремене мјере, те да је превасходно цијенио околности од којих зависи стварна надлежност суда за поступање у овој правној ствари установљена Законом о судовима. У том смсилу првостепени суд је нашао да су предмет тужбе акти највишег законодавног тијела који су донијети на основу уставних овлашћења Скупштине, па исти, евентуално, подлијежу испитивању уставности, што не може бити надлежност редовних судова, већ је то изворна уставна надлежност Уставног суда, због чега би било уставно-правно неприхватљиво да редовни судови поништавају одлуке Скупштине“, пише у саопштењу.

Истичу да Уставни суд има искључиво право укидања неуставних појединачних аката по сили самог Устава, кроз поступак по уставној жалби и то у ситуацији када су исцрпљена сва правна средства, али и у ситуацији кад национално законодавство не предвиђа редовно средство заштите.

„У вези са истим се и питање, да ли је предметним актима тужиља претрпјела дискриминацију, те да ли је с тим у вези повријеђено неко од конвенцијских права у процедури престанка функције, једино може поставити пред Уставним судом Црне Горе, каже се у образложењу. Изузетак од овог правила постојао би једино у случају да је испитивање законитости престанка јавне функције било изричито предвиђено законом, што би дало овлашћење суду да расправља у таквој правној ствари, а што у конкретном није случај. На претходно описани начин, суд је остао досљедан поштовању одредбе члана 11 Устава Црне Горе, којим је прописано да је власт ограничена Уставом и Законом, те да се однос појединих грана власти мора заснивати на принципу равнотеже и међусобне контроле, а да се истовремено омогући испитивање законитости појединачних правних аката које Скупштина доноси, у одговарајућем поступку. Указано је да искључење судске заштите пред редовним судом у конкретном не указује на повреду чл.6 и 13 Конвенције о заштити људских права и основних слобода, а који став је изнијет у одлуци Европског суда за људска права Олујућ против Хрватске (представка број 22330/05). Наиме, поменути суд је става да апликанту није повријеђено право на приступ суду ‘будући да је подносилац био овлашћен поднијети уставну тужбу против одлуке државног судбеног вијећа и Жупанијског дома'“, пише у саопштењу Основног суда.

„Такође, у образложењу се наводи да се другачији закључак не може извести ни из одредбе чл.14 Закона о судовима, јер је том одредбом прописана надлежност основног суда, међутим, у ситуацији када је искључена надлежност суда који би по општим прописима био надлежан, онда се из наведене одредбе Закона о судовима не може изводити закључак да је надлежан неки други редовни суд, сагласно начелном правном ставу Врховног суда Црне Горе Су број 124/19-ИВ од 27.06.2019. године. Имајући у виду изложени правни приступ, на основу којег је суд цијенио да одлучивање о постављеним тужбеним захтјевима не спада у надлежност редовног суда, то је исти нашао да нема мјеста ни одлучивању о стављеном предлогу за одређивање привремене мјере, због чега се суд огласио апсолутно ненадлежним за поступање у овој правној ствари, укинуо спроведене радње и одбацио тужбу“, саопштио је Основни суд.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: