ИН4С

ИН4С портал

Остаци Михајла Пупина се враћају у Србију?

1 min read
Михајло Пупин имао је жељу да буде сахрањен у Србији и зато надлежни у Министарству већ дуже разматрају могућност преноса његових посмртних остатака из Њујорка у Србију, изјавио је данас шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Михаило Пупин, фото: Амбасада САД

Михајло Пупин имао је жељу да буде сахрањен у Србији и зато надлежни у Министарству већ дуже разматрају могућност преноса његових посмртних остатака из Њујорка у Србију, изјавио је данас шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

„Разматрамо могућност преноса посмртних остатака Михајла Пупина у Србију“, рекао је Дачић на скупу коме је присуствовао и амбасадор САД Ентони Годфри.

Дачић је додао да је пренос посмртних остатака веома комплексно питање, имајући у виду наследнике који би требало да дају одобрење али и уважавање околности и шта је могуће у одређеном тренутку.

Амбасадор Годфри је на отварању изложбе „Српски добровољци из САД – допринос Пупина и Вилсона у мобилизацији и Версајском миру“ и промоцији књиге „Када се вијорила српска застава на Белој кући“, на тему повратка посмртних остатака Михајла Пупиина у шали додао: „Он је наш, упозоравам вас“.

Михајло Пупин (1858–1935) рођен је у Идвору, у Банату. Четири деценије био је професор на Колумбија универзитету. За почасног козула Краљевине Србије промовисан је 1912. године. Имао је 34 патента. За књигу „Од пашњака до научењака“ добио је Пулицерову награду. Био је ожењен Американком, имали су једну ћерку. Данас нема директних потомака.

Као резултат пријатељства Пупина и 28. председника САД Вудра Вилосна, 28. јула 1918. године на Бијелој кући завијорила се српска застава, у знак захвалности српском народу и војсци за допринос у Првом свјетском рату, а према оцјени Дачића то је „вјероватно и најдирљивији моменат у српско-америчким односима“.

Осим српске, подсјетио је министар, на Бијелој кући вијорила се само још једна, француска застава, и то на годишњицу пада Бастиље 1920. године.

Пупинова борба за српско културно наслеђе

Министар је додао да је чињеница што је Пупин лично познавао америчку делегацију помогла представницима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у преговорима о неким од кључних питања као што су разграничење са Румунијом, затим веома тешко и компликовано питање Далмације и односа са Италијом и припајање Бледа Краљевини ШС.

Пупин је учинио много да обезбиједи америчку подршку Краљевини Србији током Првог свјетског рата. Његове активности биле су и дипломатске и политичке, прикупљао је средства и медицинску помоћи за Србију током Балканских ратова и Великог рата. Заложио је и сву имовину као гаранцију за ратни кредит САД који је дала Краљевини Србији за набавку оружја у Првом светском рату.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *