Остаје ли свет без нафте?

Произвођачи нафте и природног гаса послали су недавно поруку упозорења да ће, уколико не буде нових улагања у истраживања и нове производене бушотине сирове нафте, свет остати без нафте. Ово би довело до мањка свега што нас окружује, од пластике до лекова.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, објаснио је у Енергији Спутњика да потрошња енергије у свету расте из године у годину.

Улаже ли се у нафту?

Идеја зелене транзиције, каже он, јесте да се прво део данашње потрошње замени обновљивим изворима, а да сав раст заправо буду обновљиви извори. То представља велики и нагли обрт, а Мићовић додаје и да је нереалано, те да се не може остварити постојећим темпом. Уколико би се само раст који постоји покрио и заменио обновљивим изворима енергије, то би било оптимистично, додаје он.
Мићовић објашњава да је потрошња од седамдесетих година прошлог века, када је избила велика нафтна криза, па до сада, сваке године већа него претходне. Изузетак представљају једино 2008. година и велике финансијске криза која ју је обележила, као и пад потрошње из 2020. изазван короном. Нафта је ипак, додаје он, после наставила истим темпом да расте и ова потрошња напросто представља потребе данашње цивилизације.

Потрошња за 2022. годону износила је 99 милиона барела на дан и 2023. смо први пут прешли потрошњу од 100 милиона барела дневно, док се 2024. године очекује чак 104 милиона барела на дан. То ће произвести јако велику потребу за новим инвестицијама. Док имате такав раст потрошње сирове нафте, имате производњу и морате да правите велике инвестиције. Издашност нафтних извора опада и уколико се стално не улаже у проналажење нових, немогуће је очувати ту производњу на таквом нивоу, рекао је Мићовић у емисији Јелице Путњиковић-

У шта се данас улаже?

Данашње светско банкарско тржиште Мићовић оцењује као „плашљиво“ јер наводи да се прибојава да ли ће они којима дају велике количине новца, касније моћи да га врате. Инвестиције у нафтном сектору су далеко мање од инвестиција које иду у обновљиве изворе енергије, развој складишних капацитета, развој нових мрежа, или чак нуклеарна енергија која бележи одређени раст инвестиција, каже он.
Данас се много више улаже у обновљиве изворе енергије него у нафтни сектор, а не добија се сразмерно толико више енергије. Ради се о томе да је то почетак, један нови енергент условно речено, док се нафтни сектор развија последњих сто година. У том смислу те инвестиције јесу пет пута веће, али никако не доносе пет пута више енергије.
Стабилност, односно одсуство раста у инвестицијама нафтног сектора значи да енергетски светски систем неће више моћи да се ресетује. Једноставно неће више бити довољно нафте да задовољи све енергетске потребе које она данас задовољава и тај период ће уследити за десет или петнаест година, објашњава Мићовић.
Нафта је свуда око нас
Експлоатација нафте биће свакако настављена, али њена цена ће скочити, будући да ће је бити мање. Нафта представља извор угљоводоника који се налази у саставу огромног броја материјала који се данас свакодневно користе у свим областима живота. Од пластике и лекова, до изградње. Мићовић тврди да је данас тешко замислити зграду, грађевину, путну привреду без ових производа.
Удео нафте у саобраћају такође је огроман и, упркос пет година интензивне транзиције, чини 90 одсто. Дакле, 90 процената енергије која се троши у транспорту робе и људи пореклом долази из нафте.

Борба за животну средину

Гласноговорници удружења за заштиту животне средине били су толико успешни у својим активностима, говори Мићовић, да су њиховим залагањем донесене крупне политичке одлуке. Спутњиков саговорник каже да он те одлуке уопште не би доводио у питање, јер читав свет иде у правцу заштите животне средине, али да је исто тако лично убеђен да су аргументи који су послужили да се брзина промена пројектује – врло упитни. Њихове тезе, додаје Мићовић, нису довољно проверене, већ су само „изузетно гласно изговорене и довољно пута поновљене“ па су, како каже „постала једна агресивна мантра која је уродила плодом“.
Када је реч о новим теоријама појединих „зелених“ удружења да велики бројеви животиња узгајаних за потребе прехране становништва емитују гасове који штете животној средини и да ће човечанство морати да пређе на месо узгајано у епруветама, Мићовић истиче да о томе још нема консензуса и да су мишљења подељена.
За разлику од саобраћаја, око намирница и тих неких вештачких храна немамо национални и глобални консензус. Надам се да ће тако и остати и да нећемо ићи у том правцу, а свако ко воли те ствари, нек изволи.
Мићовић је закључио да „нема дилеме“ када је у питању коришћење нафтних и обновљивих извора енергије. Цивилизација се, како каже, давно определила за нафту и она је стотину година развијана, тако да ће бити потребан јако дугачак период да се делови те потрошње замене неким другим енергентима. Развија се нова економија, нова привреда и потребно је развијати све те системе, каже Мићовић, али додаје да је јако битно имати у виду да ће нафта бити енергија која ће спровести цивилизацију кроз тај транзитни период.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: