Останите дома или, кад су лоше „ВИЈЕСТИ“ добре вијести
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Недеља је. Још у изолацији, али лабавој, јер је корона посустала. Поште не раде, али раде кафићи, точи се пиво, пије се „дојч“… вријеме за постепено опуштање. За очекивати је да и у дневним новинама мало „попусте“ и окрену се животу и ономе што га чини подношљивим. Кад оно – међутим.
Недељни број „Вијести“. Стандардна опрема, стандардна насловница (вуче мало на „жуто“) и стандарне вијести и коментари. И, при крају, сасвим (не)стандарно – три колумне. Три погледа на „малу“ из три пера „великих“ колумниста. Мало или много, ствар је перцепције, али да су ту – јесу. Балша, Жељко, Жуга… дубокоумно, широко, луцидно. Читам, и долазим до закључка да се прва двојица много лакше „варе“ уз књигу Марка Вешовића „Шпијун из Пипера“ у којој су „скинути“ до гола, а ни Жуга није предалеко одмакао. Стилови, ту и тамо, различити али тема иста: Андрија Мандић! Андрија Мандић као највећа пошаст и највеће искушење „мале“ не само у овом тренутку.
Савремена теорија журналистике дошла је до неспоривог закључка да су такозвани корпорацијски медији (каквих је највећи број и какав су и „Вијести“) „произвођачи страха“. Страха који јавност перманентно држи у стању ишкекивања да се деси нешто страшно и катаклизмично. У свијету који је дјелимично освојио грађанску слободу а који се дави у вировима потрошачке бујице то стање за резултат има бесомучну куповину свега. По систему „нека се нађе, за сваки случај“ купује се и гомила углавном непотребно, стварају се залихе и празне рафофи… и тако до следеће прилике. А компаније згрћу профит. Источно од западњачког „раја“, гдје се слобода тек осваја, ово стање свијести узрокује стање трпељивости и мирења са постојећим. У страху да може бити и горе, тренутно стање се доживљава као прихватљиво и трпи се до изнемоглости.
Али, да се вратимо „Вијестима“, недељним и свакодневним. Под лажним привидом отклона од власти и режима Мила Ђукановића, ово корпорацијско кукавичје јаје у пологу „опозиционих и слободномислећих“ медија никада није прешло границу која би означила дефинитиван раскид. Између Прве и Друге фамилије увијек је важило правило оне народне „брат брата до на јаму, у јаму га неће“. А да се Први брат не би сурвао у понор јаме коју нама копа, Други му је, по принципу спојених судова, својим медијем масовно ишао на руку и ширио страх од свега што би значило промјену и смјену. „Страховање“ је било различито али се најчешће потрзала „бабарога“ из арсенала антисрпске хистерије. Страх да „мала“, накљукана хероином и лажима, не открије себе и своје унакажено лице, да не открије да пут којим је воде Први и Други брат води у суноврат, да не спозна сопствени идентитет, тјерао је „Вијести“ да шири вијести могуће катаклизме само ако „они“ дођу на власт. А „они“ су црногорски Срби „на вези са Београдом и Москвом“, окупаторска Српска православна црква, Митрополит и епископи, свештеници, вјерници, литије… са све Андријом, Миланом са и без наногице, Медом… .
Знам, неко ће рећи: а остали режимски медији? Оно што они, са све Јавним, шире је толико очито и провидно да више изазива смијех и гађење. Клима страха са страница „Вијести“ је много убитачнија јер на први поглед мирише на објективно и независно. Тек кад се са њих скине тај лажни плашт, осјети се неиздржив смрад злоупотребе и подвале. Али, и у томе има нечег доброг. Јер, кад су „Вијести“ лоше, вијести су повољне и слуте на добро. То кад се „Вијести“ разгаламе а колумнисти им се распишу, поуздан је знак да Првом брату иде лоше. Тада Други брат опет потегне старе „бабароге“ и пошаље поруку: „остатите дома“ јер напољу вребају „Ристо сотона“ и његова политичка верзија – Андрија Мандић, на челу компаније „четника, антицрногораца, србосјека… итд“.
Недеља је, прилично опуштена, чак и кад се прелистају недељне „Вијести“. Њихов злогуки воњ слути на „буђење раног прољећа“ и ослобађање од свих страхова. И зато изађите слободно јер напољу нема ничег чиме нас нијесу већ толико пута заплашили. И читајте Марка. Није нека књига али се уз њу колумнисти лакше варе.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Хришћанине“, примјетна је твоја склоност да готово сваки коментар на овом Порталу допуниш својим коментаром. И да га притом -обезвриједиш. То је, морам признати, сјајна тактика „ботова“ оне друге стране. По твом „познавању ствари“ све ми се чини да си припадао полицијском апарату бишег, а , можда, и овог режима Било би од тебе часно да се декларишеш коначно – шта си – католик, протестант, или нешто треће, пошто православац очигледно – нијеси!
Hriscanin jel sendvic fresak.
Koga god napadaju smeca od Vijesti taj treba da zna da je sve u pravu.Glasao sam i naravno glasacu ponovo DF.
P.S. Da li su pozamašne nadnice koje od vlasti u Beogradu primaju samozvani predstavnici Srba u Crnoj Gori, vrijedne vezivanja frontovaca za tog jeftinog foliranta i manipulanta, i izdajnika vaskolikog srpstva
Poštovani gospodine Labudoviću, dobar komentar?… Rekli ste istinu, samo istinu, ali ipak ne i CIJELU istinu. „Nepomenici“ koje ste pomenuli u svojoj kolumni odavno su prepoznati kao veliki srbomrsci, i to nije sporno. No, pošto su to OTVORENI neprijatelji našeg srpskog naroda, oni i ne predstavljaju toliki problem… Po meni, problem su „neprijatelji u našim redovima“ tj. oni predstavnici srpskog naroda koji rade u korist svoje štete, svjesno ili nesvjesno – nebitno. Naime, jučerašnji razgovor predsjednika Srbije sa predstavnicima srpskog naroda u Crnoj Gori, dao je alibi Milovoj antisrpskoj vlasti da se obruši na zvanični Beograd. I tako, u tom možda i namještenom prepucavanju, stvara se utisak da je Srbija umiješana u „događanje naroda“ u Crnoj Gori, a svi zajedno ubiraju poene kod svojih simpatizera. U ime dijela Srba koji su glasali za Vas, odnosno za Demokratski Front, molim vas da nas ne branite više ovako, jer postradasmo. Razumijem i poziciju Andrije Mandića u kojoj se našao zbog montiranog sudskog procesa, ali, bojim se da ćete takvom politikom vezivanja za izdajnika Vučića, izgubiti veliki broj glasača, i što je najgore nanijećete ogromnu štetu srpskom narodu u Crnoj Gori. Volio bih da ispadne da nisam u pravu, a bilo bi mi drago da se prevarim i u svojoj procjeni da će zvanični Beograd potpisati Pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, što je u stvari implicitno priznanje te terorističke države… No, dobro, vrijeme će biti najbolji sudija… S poštovanjem, HRIŠĆANIN?
Dobar komentar. I ja sam glasao za DF ali sada cu debelo razmisliti.
Andrija Mandic je javno, ispred skupstinske govornice pozvao vjerni narod da, u sto vecem broju, dodje na Svetovasilijevsku litiju u Niksic. Slucajno ili ne, uhapsen je Vladika Joanikije sa sedam svestenika.
Juce je Andrija Mandic izjavio da treba da se nastave litije!? Slazem se, ali je to stvar koju treba da prepusti crkvenim velikodostojnicima. Vidjeli smo kako se odvijaju protesti koje organizuje opozicija.
Razocarao me i sa stalnim prozivanjem Cetinja i cetinjana. Mislim da to nije pravi put za neophodno pomirenje svih u CG.
Ali ipak njegova najveca greska je velicanje i saradnja sa srpskim izdajnikom Vucicem.
Palamida@, u pravu ste?… Dobar Vam je komentar?… Pozdrav!?
zaljegla kvocka na jaja….kakva no kukavicja….a sve kvoce kako je medijski ugrozena ….oboljela sirota o svesrbija virusa …koji kome udje pod kozu nikad ne izlazi…..
Наредба врховног овна
Наредба врховног овна
Радује милог мецену
Нек муче црквена звона
За нас власт нема цијену
Како своме да се вратим
Кад уљез се тамо шири
Велики брат све нас прати
Иза завјесе жбир вири
Мајстор привида – кнез лажи
У лице сад ми се смије
Узалуд истину тражиш
Јер за њу вријеме није
Момчило