Оштри мач правде Весне Братић и врисак политичких деликвената

Пише: Војин Грубач

Стари систем политичког сатанизма и даље болно цвили, кевће, грокће и у очају вришти због оштрог мача ексминистарке Весне Братић.

То је нормална појава, јер је Весна енергично „поскидала 187 директорских глава“ васпитно-образовних установа у Црној Гори!

Већина смјењених су били високи „официри“ ДПС-а и његових политичких сателита који су „завртали руке“ школским персоналима: «ведрили», «облачили», жестоко «дисциплиновали» али и примали у школе само провјерене, политички подобне учитеље, наставнике и професоре који су морали проћи кроз инквизиторско «сито и решето» политичке полиције бившег режима!

Неки од оних које је „збрисала“ Весна Братић су чак водили тајне евиденције у својим персоналним компјутерима о националној и политичкој опредјељености ђака и њихових родитеља.

Ипак, ти и такви нису завршили на судовима послије пада режима Ђукановића, што се морало десити.

Нису дигнуте оптужнице нити против оних директора школа који су пријетњама уцјењивали наставничко особље, наређујући кога да гласају на изборима.

Сви они, и њихови политички наредбодавци из ДПС-а и сателита сада вриште-Весна Братић је државу оштетила за 300.000 евра, суму која се мора исплатити бившим директорима који су „побиједили на суду“!?

Да се разумијемо, да оштећенима треба исплатити, не 300.000 већ 3 милиона евра, то је ништавна цифра према важности политичке „ликвидације“ моћног крака школске хоботнице Мила Ђукановића, коју је ексминистарка разбуцала у комаде. Сатрла до темеља. Развалила без остатка!

Умјесто што „дижу носеве“ против ексминистарке, боље би им било да врате милијарде долара које су отели од државе Црне Горе за вријеме своје тридесетогодишње владавине. Међутим, изгледа, милије им је да се баве ситним „штетама за државу“.

Дакако, међу првима ко је тражио хитно судско процесуирање министарке Братић, све уз повике: „нађите је, крије се“, је била посланица СДП-а Драгиња Вуксановић Станковић којој се давно требао скинути посланички имунитет, а потом је и извести пред лице правде због екстремног шовинизма којег врло често демонстрира у својим стандардним „говорима мржње“!

Наиме, прије пар дана смо видјели жестоку реакцију Ђукановићевих медија а одмах потом моменталну реакцију министра полиције Филипа Аџића као и црногорског судства и тужилаштва против особе која је у алкохолисаном стању „уринирала по Цетињанима“, што је резултирало да је особа експресно, жестоко кажњена.

Опет, знамо да је посланица Драгиња Вуксановић Станковић не једном, већ сваки пут када пожели, у потпуно тријезном стању „уринирала по Србима“ Црне Горе, називајући их „посрбицама“, а реакције министра Аџића, министара полиције прије њега, Скупштине, полиције, судства и тужилаштва није било и нема је још, што је фрапантно.

Да ли то у државном систему Црне Горе и даље егзистира варијација не тему: подобни и неподобни шовинизам, прихватљиве и неприхватљиве бруталне увреде јавности?!

Управо због те девијације, неосуђена због шовинизма посланица СДП-а спокојно „диже глас“ против Братићке, па чак и против будванског, словесног „уринатора“ који је у смислу понашања „њене горе лист“!

Мада, очито је да је посланицу Вуксановић- Станковић давно требало или сада треба казнити истом оштром казном као и лика из Будве који се недостојно понашао, а то је: условна затворска казна, новчана казна и обавеза извињења пред јавношћу.

Што се тиче „оштећења буџета државе Црне Горе“ од стране Весне Братић, неопходно би било да се дотична посланица прво разабере са својим колегом Рашком Коњевићем, који је био министар полиције у вријеме када је државни шверц у Црној Гори цвјетао!

И нека каже, за коју суму новца је бивши министар Коњевић оштетио Црну Гору својим бездејствовањем!? Да ли се ради о десетинама милиона евра, или много више? Или је недужан као срна на снијегу?

И на концу, јако је интересантно да политичке партије, којима је Весна Братић: уступила, предала или дала на располагање-директорска мјеста у школама, сада не бране ексминистарку, а морале би то радити јер то спада у незаобилазну моралну обавезу!

Ако ништа друго, оно због себе јер јавност може бурно реаговати на ту неблагодарност, а потом и «чудно» гласати на изборима. Или, морал и моралне обавезе не постоје?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: