Освајачи, империје и њихов утицај на наше гене

Ова невјероватна интерактивна мапа прати мијешање гена великих популација у Еворпи, Африци, Азији и Јужној Америци током последња четири миленијума.

Мапа открива генетски утицај европског колонијализма, арапске трговине робљем, ширења Монголског царства и европских трговачких путева уз Пут свиле.

Многи генетски трагови са мапе поклапају се са историјским догађањима и нуде доказ за раније незабиљежено генетско мијешање.

,,Оно што ме највише импресионира је једноставност наше технике”, каже др Гарет Хелентал са Института генетике Универзитетског колеџа у Лондону.

,,Иако појединачне мутације носе само слабе сигнале тога одакле је нека особа, додавањем информација дуж целог генома ми можемо реконструисати много више од тога.

Некада појединци из сусједних регија могу показати изненађујуће различиту генетику.

На примјер, идентификовани су различити догађаји који су се одвијали у различитим временским периодима између група из Пакистана, чији су чланови наследили дио ДНК из субсахарске Африке, можда због арапске трговине робљем. Затим, друге из Источне Азије, па још једне из древне Европе“.

Научници Универзитетског колеџа у Лондону удружени са колегама са Универзитета у Оксфорду користили су податке генома укупно 1.490 особа како би открили ,,комаде” ДНК које су дијелили са различитим популацијама.

Успјели су да укажу на временски оквир када се мијешање догодило уз помоћ генетске рекомбинације – биолошког процеса у ком два ДНК молекула размењују генетске информације.

Народи који су имали исте претке, имали су сличне дјелове ДНК, а понаособ су давали трагове о својој прошлости.

,,Свака популација има специфичну генетску ‘палету’”, каже др Данијел Фалуш са Макс Планк института за Еволуциону антропологију у Лајпцигу.

,,Ако бисте морали да насликате геноме модерних Маја, на пример, морали бисте да користите читаву палету боја од оне која симболизује Шпанце, становнике Западне Африке и америчке старосидиоце”.

Ова мјешавина потиче из 1670. године када су Шпанци и становници Западне Африке колонизовали делове Јужне Америке.

Иако не можемо директно издвојити ДНК из група које су се мијешале у прошлости, можемо опазити велики код ,, ДНК оригиналних група код модерних.

Осим што нуди сасвим нови увид у историјске догађаје, ново истраживање можда ће открити како ДНК утиче на здравствено стање и специфичне болести у различитим популацијама.

,,Разумијевање генетских сличности и разлика између популација кључно је за разумијевање јавног здравља”, каже др Сајмон Мејерс.

Неке групе су у већем ризику од одређених типова болести, него друге. Ријетке генетске мутације нарочито су видљиве између различитих група и њихово разумевање у контексту здравља човека је тренутно у фокусу истраживача.

Народ Калаш

Група која најдуже није доживљавала мијешања са другим популацијама је народ Калаш из Пакистана. Они су се у давној прошлости, прије 206. године пре нове ере, измијешали са Европљанима и групом из Западне Азије. Неки Калаши вјерују да потичу од војске Александра Великог. Мапа ово не искључује, али су такође отворене и бројне друге могућности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: