Освојила 10. велику медаљу: Ивана ухватила залет за злато у Токију 2020.

Првим мјестом на дворанском првенству свијета наша спортска хероина остварила је највећи успјех у историји српске атлетике, а златна медаља са Олимпијских игара сада је једина која јој недостаје у блиставој каријери. Тачно 13 година Ивана Шпановић сањала је свјетско злато. Од оног првог скока 2005. на Светском првенству за млађе јуниоре у Мароку, када је досегла дужину од 5,97 метара, па све до 4. марта 2018. Чекала га је, знала да ће једном доћи и коначно га дочекала овог викенда у Бирмингему!

Можда је и судбина тако хтјела. До највећег успеха у каријери, уједно и највећег у историји наше атлетике, Ивана је дошла у Енглеској, истој земљи гдје је због зихернадли и отцјепљеног броја љетос остала без свјетског трона. Начин на који је тада остала без одличја већину људи би потпуно сломио, али не и Ивану и њеног тренера Горана Обрадовића, који су тада ријешили да прошлост оставе иза себе, да стегну зубе и само шест мјесеци касније остваре заједнички сан зацртан још на почетку каријере:- Тешко да тренутно постоје срећнији људи од нас на свету – није ни покушао да сакрије емоције Обрадовић.

– Било је емоција и 2013. после бронзе у Москви, наше прве медаље, било их је и у јануару 2017. после злата у Београду јер је освојено пред нашим навијачима, али ово је нешто заиста невероватно. Другачије је, али опет посебно. Ивана је пет пута покушавала да се домогне тог светског трона и мислим да је коначно заслужила. Узети злато испред Бритни Рис, седмоструке светске шампионке, осећај је који се не може препричати – поручује човјек који је уз Ивану био све ове године и заједно с њом прослављао све успјехе, али и туговао када је било тешко.

Ивана је и ову медаљу залила сузама на побједничком постољу. Покушавала је да их задржи, али није успјела. Тактови химне “Боже правде” ударали су попут маља директно по њеном срцу… – Ивана је све то емотивно доживела, али је сузе заменила осмесима већ исте вечери. Са целом нашом екипом отишли смо у један ресторан у Бирмингему и тамо дуго сабирали утиске. Она није ни спавала, каже да није могла. Ја јесам, изморио сам се – кроз осмех додаје Обрадовић.

Ипак, слике из финала и даље се мотају по глави. На Иванину срећу, али и срећу цијеле Србије, овога пута Бритни Рис није направила чудо. – Не могу да лажем, плашио сам се да нам Бритни поново у последњој шестој серији не узме злато као пре две године у Портланду. Тада је Ивана скочила 6,88, Рисова је то изједначила, Ивана опет побегла на 7,07, да би Рисова и то надмашила са 7,22 у последњем скоку. И у Бирмингему је био исти сценарио, осим самог краја. Ивана је прво скочила 6,89, Бритни је то изједначила, па је Ивана опет престигла са 6,96 и хвала богу да се историја није поновила. Стварно нисмо то заслужили.

Златна медаља из Бирмингема десета је у Иваној каријери. Наша атлетска дива већ је освојила сребро и три злата на европским првенствима, три бронзе и сребро на свјетским шампионатима, као и бронзу на Олимпијским играма. – Сада нас чека мала пауза, па крећемо у поход на нова одличја. Већ у августу нас очекује Европско првенство, биће ту и Дијамантска лига, а ову бајковиту причу заокружићемо у Токију 2020. – закључио је Обрадовић.

СВЕ ИВАНИНЕ МЕДАЉЕ

2013. Свјетско првенство – Москва бронза 6,82
2014. Свјетско првенство – Сопот бронза 6,77
2014. Европско првенство – Цирих сребро 6,81
2015. Европско првенство – Праг злато 6,98
2015. Свјетско првенство – Пекинг бронза 7,01
2016. Свјетско првенство – Портланд сребро 7,07
2016. Европско првенство – Амстердам злато 6,94
2016. Олимпијске игре – Рио бронза 7,08
2017. Европско првенство – Београд злато 7,24
2018. Свјетско првенство – Бирмингем злато 6,96

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: