Отац
Здравко Кривокапић
Пише: Милош Кривокапић
Рођен сам 22. септембра 1991. у Подгорици. Првих година живота се по природи ствари сјећам само на основу приче, највише родитеља. Они су причали те прича са циљем да цијенимо њихово одрицање, како би задобили поштовање и скромност.
Дјетињство сам највише волио да проводим код очевих родитеља у Никшићу. Ђед Драго је био најбоља особа коју сам у животу имао прилику да сретнем. Љубав је носио у осмјеху а правичност у погледу. Из велике љубави и потребе да му одам поштовање га спомињем.
У дјетињству се ОЦА сјећам дјелимично. Сјећам се да је много радио. Да је кући долазио касно. Али да је био изузетно весео. Знам да су се он и мајка увијек свега одрицали да би ми имали. Одрицали су се одјеће, обуће, излазака, па и воћа, да би ми имали све то и много више. Из чисте несебичности и љубави. Али су тражили; поштовање, труд и рад. Па смо сви били добри ђаци и студенти.
Имам много прича и начина како су ме учили животу, подијелићу неке од њих: Први пут сам се одвојио од родитеља у 3 раздреду основне школе. Отишли смо на ескурзију у Колашину. Прву ноћ сам преплакао. Сјутра дан је дошао мој ОТАЦ. Рекао је да је у пролазу и да ме води на ручак. Чим смо сјели почео сам да плачем да желим да се вратим.
Тада ми је рекао: “Ово си ти изабрао, мој ОТАЦ ми је говорио: “Ми Кривокапићи смо такви да кад узмемо нешто идемо до краја, нема одустајања””. Те ријечи су ме одредиле за цијели живот.
Касније у гимазији почиње и интезивније дружење са ОЦЕМ. Ту сам схватио шта значи имати животни ослонац. Ослонац на који се одупиреш када ти је тешко, да би ишао даље. Дилеме смо решавали тако што ми је он давао савјет. Никада рјешење, до рјешења сам сам требао доћи.
Сјећам се и расправа на тему материјалног (зашто немамо више). Моја потреба је била одраз прохтјев друштва из средње школе. Друштва чији су родитељи били дио “елите”. Много разговора је требало да се помирим а тек скоро да схватим да се након испуњења егзистенцијалних услова мир и срећа не купују новцем.
Одлазак на студије је био велики изазов. Београд је пружао много, гријешио сам. Свака грешка када је постајала озбиљнија сјећао сам се родитеља и њихових одрицања. Колико пута сам осјећао потребу да се одужим родитељима. И коначно, почео сам да радим и стичем и да будем у прилици да ја њима помогнем.
Али, тада на ред поново долази ОТАЦ. Долази да по хиљадити пут унесе свјетлост у мој живот. Да поново на пиједастал живота издигне најузвишеније вриједности људског друштва. Да ме одбрани од жеље сатанине и апатије духовне. Да ме поново опомене шта значи бити човјек и које су то праве вриједности.
ЗДРАВКО Д. КРИВОКАПИЋ је мој отац. Човјек великог срца и још веће душе. Он и мајка су ме научили: да говорим, да мислим, да волим, да поштујем, да цијеним и да волим сваку особу на планети. Они су ме научили да је могуће и камен вољети. Они су ме научили да је све што замислите могуће уз рад, вјеру и труд.
Ово пишем јер осјећам дуг да са вама подијелим шта значи бити његово дијете. Када ЗДРАВКО дође за премијера, не знам какве ће промјене економске се десити али знам да ће праве вриједности поново постати мода. Да ће се поново цијенити човјек и дух његов. Да ће бити преча ваша доброта, рад, труд, знање него сви новци овога свијета.
А што се тиче плата И пензија. Не сјекирајте се. Ако сам му тразио 10 еура давао ми је 20, иако је питање колико му је остало у џепу. И никада, никада није рекао да нема. И увијек смо имали довољно.
Као грађанин се надам у Бога, да нећемо пропуштити јединствену прилику да оно што сам у кући стекао као вриједности постану државне вриједности.
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Uz Boziju promisao , uz porodicu kakva ste vi , uz veliku podrsku ljudi kojima su životni principi isti kao Vašem ocu , a očigledno i Vama , profesor Zdravko će uspjeti na ovom istorijskom putu.
Pozdrav za profesora od kolega , iz perioda studija , studenata iz Nikšića , koji su upisali Mašinski fakultet u Podgorici , školske 1977/78
Miloše nijesi ništa napisao o tome koji si fakultet završio, radiš li negdje
Tvoj djed I baba su bili izuzetni ljudi.nije mi cudo sto su iznjedrili takvu djeci a djeca vas velike LJ de.to kazem zato sto smo ja I moj brat Lazo isto tako vaspitani da vrjednujemo male stvari.rad.postenje.postovanje.neka ste svi zivi I zdravo I samo napred za nasu crnu goru.
Velika podrska Zdravku.Uopste ne sumnjam da ce nasoj drzavi vratiti sve one vrijednosti koje su je nekad krasile.
Uz tvog oca i našeg Đeda ovo će biti država svih nas!
Милоше, знам колико су ти дивни родитељи и вјерујем да су једнако поносни на тебе колико и ти на њих. Сваку срећу вам желим, Здравку посебно желим снагу.
допринос професору
https://srpska24.me/%d0%bc%d0%be%d0%bd%d1%82%d0%b5%d0%bd%d0%b5%d0%b3%d1%80%d0%be-%d1%83-%d0%ba%d0%be%d0%bc%d1%83%d0%bd%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%be%d0%bc-%d0%ba%d0%b0%d0%b2%d0%b5%d0%b7%d1%83-%d1%98%d0%b5/
Da si ziv,zdrav,srecan i da budes dostojan svoga oca i jos bolji ako je to moguce.
Divan tekst, roditelju na ponos. Mnogi da prožive i pet života ne bi ostvarili ovo. Ko ume uspešno da vodi porodicu, bude dobar domaćin, savlada mnoge prepreke koje život nameće, znaće i kako da savlada prepreke koje su pred njim. Dobro zdravlje, vedar duh i podrška od ljudi i nebeskih sila. Za dobro, ništa teško nije!
Nikad ništa Srbi ( pardon, čovek je Crnogorac ) neće naučiti u politici.
Koliko puta smo do sada stvarali mit u političarima, koji se nakon izvesnog vremena rasprsnuo kao mehur od sapunice. Čemu to ? Kome to treba, ta mitomanija ?
Umesto da racionalno, razumno i dosledno zastupamo svoje interese.
Срби су породични људи! Види се ко је добар човјек по томе каква су му ђеца и родитељи!! Здравко је 100% прави Србин и Црногорац и никад неће издат то ви гарантујем
Највећи успех човека је кад направи новог човека …Свака Вам част и Свако Добро
Lijepo iskazano postovanje prema ocu; i mi vjerujemo da je on covjek koji donosi dobro i nadu za narod. Ali, bice trnovit put.
Krivokapic Zdravko je bez sumnje dobar i cestit covjek.Ali izgleda ni u ovoj novoj vlasti nas Srba nema nigdje.Katastrofa.
#АНОНИМНИ,КАКО НЕМА СРБА?СВИ СУ.КАКАВ ОТАЦ ТАКАВ СИН.
Živ bio! I ti i svi tvoji. Rasplakala sam se kao malo dijete.
Duboko vjerujem ovom čovjeku. Zdravko, došao da ozdravi Crnu Goru!!! Po svim pitanjima…