Отац Гојко Перовић: Један народ – двије нације (АУДИО)
1 min read
отац Гојко Перовић на научном скупу
У организацији Удружење правника Црне Горе у Дворцу Петровића на Крушевцу у Подгорици одржан научни скуп на тему „Коријени и посљедице црногорских подјела у свијетлу 100 годишњице Божићнег устанка“.
Скуп је отворио предсједник Удружења др Бранислав Радуловић који је истакао да је намјера организатора да се о овако значајној, научно недовољно истраженој и надасве друштвено осјетљивој теми, разговара у духу академске заједнице, показујући тиме да у црногорском друштву постоји култура дијалога и академског уважавања.
На позив организатора у раду скупа, који је одржан у форми округлог стола и у којем су учествовали академици, професори, књижевници, публицисти, своје излагање „Један народ – двије нације“ имао је и свештеник Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
Отац Гојко је своје излагање конципирао на проблематици како данас у новом вијеку да посматрамо подијеле, које у нашој, малој по структури и броју становника, Црној Гори досежу до великих и непромостивих полемика.
-Основна теза мог рада је двоструки идентитет међу нама Црногорцима за који би покушао да нађем неко утемељење у правдавна времена. Још у Старом и Новом завјету – Библији описан је дио сукоба, можда нама недовољно јасан и близак, између Јудеја и Самарјана. Када је Господ Исус Христос у Новом завјету покушавао да каже како људи треба да воле једни друге, докле иде та љубав међу људима, испричао је причу гдје је један Самарјанин помогао Јудејцу кога су претукли, везали за стуб и опљачкали.Слична је прича када Господ Исус Христос на путу од Јудеје до Галилеје пролази кроз Самарију и долази код једне жене и тражи воду. Замислите да је Јудеја Цетиње и околина, а да је Самарија и Галилеја око Дурмитора, тако је Израел конституисан географски. И жена каже: Зар ти Јудејац од мене Самарјанке тражиш воде. Дакле толика је мржња било између те двије групе, етничке, културне, да је то као да данас испричате да је Србин помогао Албанцу или Хрват Србину, па још јаче од тога, казао је отац Перовић.
А ко су, упитао је он, у ствари Јудаји и Самарјани?
–То су потомци и припадници етнички, крвно једног истога човјека – потомци Јаковљевих 12 синова, потомци некада заједничког јудејског племена који су се временом, историја утврђује након смрти цара Соломона 931 године прије Христа, подијелили најприје у двије државе. Потом је оснивач новог Сјеверног царства који је, ово је све из јудејске перспективе који пишу нама данас познати библијски текст, одвојио 10 сјеверних племена у посебну државу. Али је и то било мало. Знао је да ако остану само двије државе, ако грађани Сјеверног царства буду ишли у Јерусалимски храм – једино централно светилиште свих потомака на сјеверу и југу, неће ништа бити од његове државе. По Мојсијевом закону Јудејски храм је једино мјесто гдје се могу преносити жртве и то је стало до Христових времена. И гдје год да су Јевреји живјели ван Израела, још у римска времена, макар једном годишње су долазили у Јерусалимски храм да приносе жртву, иако је постојала синагога скоро у сваком граду, као и у Риму. Јеровоам који је основао Сјеверно царство рекао да се установе друга два светилишта на територији његовог царства како народ не би ишао у Јерусалим. Пошто се поставило питање ко ће онда служити у тим светилиштима, јер је свештенство традиционално било везано по Мојсијевом закону за Левитско племе, успостављено је ново свештенство које би служило у новим светилиштима, казао је отац Перовић.
И тако се, како је навео, то одвојило, а при том одвајању, државном и духовном, уследило је и треће кад су Асирци срушили и окупирали Самарију.
-Јудејско царство је наставило да постоји. Асирци су измјешали народ тако да више не постоје ни крвне везе између Јудеја и Самарјана, него је на Сјеверу нека мјешавина остатака 10 племена и народа које су Асирци ту населили. То је за Јудејце било одвратно, да неко ко ти је до јуче био брат, комшија и рођак сад више нема никакву везу с тобом, ни политичку, ни крвну, ни духовну. И замислите од крвно најближих рођака, постали су највећи мрзитељи једни других. Прича о Јудејима и Самарјанима је синоним мржње. У најбољој жељи и молитвама да то ни изблиза код нас не буде, иако сваког дана слушамо разне интерпретације и историчарске, политичке и теолошке о нашим подјелама, ово моје излагање је конципирано на проблематици како данас у новом вијеку посматрати подијеле, које у нашој, малој по структури и броју становника Црној Гори, досежу до великих и непромостивих полемика, указао је отац Перовић.
По мом виђењу, додао је он, у новом вијеку конститусиано је неколико идеологија нације, и не постоји просто једна дефиниција нације.
–Чини ми се да је на основу тумачења теоретичара нације најприближније да је нација политичка, замишљена заједница која се конституише око неке државотворности а не око крви, језика, тла итд, а да је други, њему опонентни појам, нека етничка структура која може да се идентификује да си припадник једнога народа – етничког корпуса, без обзира на политичке границе. Али, с обзиром, да кад истргнеш једну реченицу из контекста може и ово што причам да се протумачи на сто начина, морам да будем опрезан па да кандидујем да постоје макар два типа нације која би била релевантна за нашу ситуацију, казао је отац Перовић.
Према његовим ријечима, један би био онај гдје се грађани једног подручја идентификује са државом и њеним институцијама – условно речено европски модел, а други би био овај, условно, јудео-хришћански, гдје бих узео за примјер Јевреје и Грке, који без обзира гдје се налазили и чије државе били поданици, чувају своју идентификацију према једном корпусу који је крвни, језички, културни или духовни.
И сад се, навео је он, на овом нашем малом простору укрштају та два концепта и иду у кућу, под један кров, иду на груди једне мајке. Та два концепта су оба питање идентификације јер се нико не рађа ни са јединим ни са другим, него је то питање образовања, усвајања.
–Покушаћу да то прикажем у примјерима гдје се каже да је највећи син ирскога народа Џон Фицџералд Кенеди био председник САД. По националности је био Американац, али највећи син ирскога народа. Или Бенедикт Андерсон је дао један фини примјер: Ако је мајка Шпањолка трудна, дакле зачела дијете у Шпанији, отишла бродом из Севиље према Буенос Ајресу гдје се то дијете родило, тај ће мали сјутра и национално имати веће идентитетске везе са Индијанцем у Аргентини, него са својом тетком која је остало да живи у Севиљи. Дакле он је етнички и језички Шпанац, али национално има све прерогативе да постане Аргентинац, дакле, да не буде исто што је његова тетка. Етнички, језички културни Њемац Моцарт или Бетовен ће бити припадник аустријске нације а не њемачке. Име Аустрија у њеном имену значи Источно царство, сам назив Источно значи да постоји и Западно, дакле да су они дио нечега. Међутим, данас ако било ком Аустријанцу кажете да је Њемац увриједиће се као и етнички Италијан који генерацијама живи у Швајцарској, плаћа порез. Он је Швајцарац по нацији, иако је етнички и језички Италијан, казао је отац Перовић.
Дакле, истакао је он, сад код нас имамо претпоставке за оба та идентита – у једној кући два брата имају претпоставке за оба идентитета.
–Можемо да кажемо да је државотворност Дукље, Зете, Црне Горе несумњива без обзира на то што они имају заједничке тачке, заједничку историју, заједничке идеале са околним идентитетима, прије свега мислим на Рашку, односно србијанску политичку мисао. Дакле она је специфична аутохтона и посебна. Од Војислављевића преко Петровића до данас можемо да препознамо посебност црногорске државотворности, самим тим претпоставке да се неко у националном смислу осјећа као Црногорац и да му нико не приговара за то национално опредељење, од ових који се тако не осјећају. И то је нешто што је несумњиво, казао је отац Перовић.
С друге стране, навео је он, још прије Немањића, за Стефана Војислава један византијски извор из 11. вијека говори да је он архонт Срба, а други да је Србин Травуњанин.
–Дакле, ја који слободноумно читам књиге и покушавам да донесем сопствени закључак на основу њих, без тога да ми неко сугерише шта ћу бити и какав ћу закључак извести, изводим закључак да је та етничка припадност како је византијски двор то перципирао, не двор Немањића, била таква кад је у питању Стефан Војислав. Дакле од тог 11. вијека, преко једне за мене симпатичне сцене, Његошеве пјесме штампане 1834. године на Цетињу. Када Његош хоће да се захвали Католицима которским, породици Лумбардићима и контима Ивановића, што су га лијепо дочекали, пише пјесму Србин Србима на части захваљује: Како одох из слободних горах, кад је кренуо из Црне Горе у Котору, мишљах у њих српство оставити. Онда даље објашњава како се преварио јер је мислио да доље неће бити Срба, али су га фино угостили. На крају Његош у тој пјесму пише и овакве стихове, што можда мени као свештенику не одговара, али тако стоје ствари: Српствуј дјелом а вјеруј што вјерујеш, лактом вјере глупост чојка мјери! Дакле тај млади Његош, нашао бих начина као свештеник да то оправдам јер има много више мјеста у његовој поезији гдје велича и вјеру и Бога и Цркву, у једном моменту се идентификује с тим католицима и себе и њих препознаје као Србе. Па до оног уџбеника који су штампали 1911. Ђуро Поповић, Јован Рогановић на Цетињу у краљевској штампарији одмах на првим странама се каже: Наша домовина краљевина Црна Гора, људи живе у кућама, ми живимо у држави Краљевини Црној Гори. Сви људи који живе у нашој домовини јесу Срби, већина православне вјере, има их римокатоличке и мухамеданске. Сваки Србин у Црној Гори треба искрено и свесрдно да љуби своју слободну домовину Црну Гору и свога краља, навео је отац Перовић.
Како је казао, и једно и друго је вјековима присутно и ја видим двије опасности за нас данас.
–Једна је да неко због овог идентитета овог другог доживи да му је сувишна црногорска државност и тако би се лако ње одрекао, а други је да због утемељења црногорске државности неко хоће да пренебрегне и заборави, потисне или фалсификује оно што постоји вјековима. Моја је теза да треба пуним плућима да удахнемо своју специфичност, да створимо, као држава Црна Гора, амбијент у коме ће се оба идентитета осјећати слободно, креативно и плодотворно, а не наредних 100 година једни друге да оптужујемо за издају, закључио је отац Перовић.
Индикативно је да је РТЦГ у прилогу са скупа цензурисала кључне дијелове излагања оца Гојка Перовића.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Занимљиво да ни Муслимани ни Албанци ни Католици у ЦГ немају осјећај припадности црногорској нацији.
Поменута се уз помоћ италијанских фашиста , њемачких нациста , хрватских усташа , црвених титових усташа и Ватикана намеће само Србима у ЦГ.
Сјајан коментар.
Неће да може!
?!
Pa, i ne ocekuje se da imaju. U postojecim okolnostima, uzimajuci u obzir niz istorijskih, politickih, religijskih i geografskih cinilaca, to bi bilo nelogicno.
Izgleda da ti nije jasno, ovaj skup je unutarcrnogorsko-srpsko pitanje, i tice se drugacijih pozicija sa kojima se pristupa problemu nacionalnog identiteta – sa crnogorske i srpske strane, odnosno u okolnostima u kojima „svako vuce na svoju stranu“. Muslimani, Albanci i Katolici imaju svoje, jasno odredjene, nacionalne identitete, a njihov odnos prema drzavnosti Crne Gore nije sporan.
Uostalom, ja ne ocekujem ni od vas, Srba, da imate osjecaj pripadnosti crnogorskoj naciji, ali minimum ispod kojeg ne bi trebalo da idete je obaveza da uvazavate cinjenicu da pored vas zive Crnogorci (kao i pomenute nacije).
Promasio si temu.
Не Птрахиња мислим да је црногорска нација промашен продукт Ватикана .
Да поновим државе су се мијењале или како неко оће да рече нације – неки имагинарни појам који виси у ваздуху а народ – народност јесте сво време Србска .
Нема ту подијељености као што је нема ни код Аустријанаца и Швајцараца (Италијани и Французи у Швајцарској такође одлично знају што су) сви они и текако знају да су Нијемци и сматрају умно поремећеним сваког ко им доказује супротно и не измишљају нове језике на основу свог дијалекта.
Мали доказ швапског јединства јесте и навијање за Федерера од Њемачке , Аустрије ,Швајцарске , Америке , Аустралије и свуда по свијету.
Нису они будале да се дијеле на атоме а састављени су од десетину држава унутар саме Њемачке плус Аустрија , Швајцарска.
Нису ни кукавице да бјеже из своје коже како наиђе неко вучије вријеме , нису ни јајаре да калкулишу на дневној основи.
Ptrahinja
„Muslimani, Albanci i Katolici imaju svoje, jasno odredjene, nacionalne identitete“
Откад то вјероисповјести јасно одређују националне идентитете?
Ти се баш скроз погуби.
Веома опасно жонглирање Кардељевским и Марксовим тезама о народу и нацији.
Даље неистина је да ЦГ баштини хиљаду година неке државности.
Деведесет посто поменутог времена простори данашње ЦГ су провели у заједници и државама које су владале том територијом.
Да поменемо , Византија , Србија , Босна , Херцеговина ,Турска , Млетачка Република , Француска , Аустрија ,Краљевина СХС , Краљевина Југославија , Италија , СФРЈ , СРЈ и Србија и ЦГ.
Народност сво време Србинска .
Оче Гојко или не знате или вас није брига главна подјала данас у ЦГ је на сиромашне гладне и обесправљене са једне стране и богате и лопове са друге стране.Све друго је продавање …….. овој сиротињи који су у највећем броју Срби .
Надамо се да ће ин4с објавити и излагања академика Лакића и историчара Стаматовића. А епидемик Брковић и остала србомрзачка братија нека лају, биће још коверата од ДПС харачлија што рекетирају банке и отимају паре њихових клијената.
Јасно је да њима не одговара излагање паметног и мудрог протојереја – ставрофора Гојка Перовића, ректора Богословије Св Петра Цетињског, већ екстракта људског ништавила Јеврема Брковића, екстракта људског ништавила Новака Килибарде и њима сличних сподоба !!!
Ma stvari su kristalno jasne pored sve kompleksnosti
Nema tu bauka nikakvog
Ko se ne osjeca srbinom i ko misli da nije jedno sa onim nesretnim srbinom iz Istre Albanije Rumunije
Siroko mu polje
Neka zivi punim svojim osjecanjem ko sto i srbin zeli
Neka bude slobodan ko sto i srbin zudi biti slobodan
Dzabe sva pisanija ako neko nema osjecaj pripadnosti
Ali ne blati ne lazi ne falcifikuj
Prihvati realnost i cinjenice
Srpski istoričari ne treba da daju legitimitet ovome.
У праву сте.
Залудњи рад је плаћеним фалсификаторима, аутошовинистима и режисерима лажне црногорске историје доказивати да су неспорне одреднице црногорске прошлисти православна вјера, Српство и непрестана и величанствена, вишевјековна борба за слободу?!
Брате Србине из Црне Горе, бојим се да нијеси баш разумио излагање оца Гојка Перовића који је јасно ставио до знања да је то његово виђење изузетно деликатних подјела у Црној Гори тако да, како каже, „код нас имамо претпоставке за оба та идентита – у једној кући два брата имају претпоставке за оба идентитета“.
Супротно овој незнавеној насилничкој власти, која би да затре постојање српског етничког корпуса, отац Перовић износи своју тезу „да треба пуним плућима да удахнемо своју специфичност, да створимо, као држава Црна Гора, амбијент у коме ће се оба идентитета осјећати слободно, креативно и плодотворно, а не наредних 100 година једни друге да оптужујемо за издајство“.
Колике су шансе за то, код овакве власти, рекао бих скоро никакве, али је ипак веома значајно да од овог умног и благог човјека свештеника чујемо глас који нуди модел помирења.
То може и у Србији, када се ово овде присаједини матици Србији.
Daće Bog pa će poštovani Gojko Perović biti novi Mitropolit ujedinjene autokefalne Crnogorske Pravoslavne Crkve !
To je prilika da se Pravoslavci pomire i okupe oko svoje autokefalne crkve i oko poštovanog Gojka Perovića novog Njegoša !
Даће Бог па ће вам поживјети Мираш, а наслиједиће га стево Вучинић, па онда редом, све Црногорац до Црногорца до смака свијета. А што се тиче те ваше „аутокефалне“, вјеровао ме или не, сад кад бих видио и митрополита Амфилохија и сво наше свештенство да је тражи, прије бих се и потурчио и покатоличио него био с вама. Нема помирења и уједињења, буразеру. Све сте мостове порушили. Иш!
Амин! Амин! Амин!
„рије бих се и потурчио и покатоличио него био с вама.“
Jati vjerujem odista , već si 2003 promjenio naciju , pa me nebi začudilo da i vjeru promjeniš , a ko zna možda i pol jednog dana , ko je nezadovoljan samim sobom možeš svašta od njega očekivati .
Да се ипак исправим, прије бих се потурчио него био с вама. Нема потреба да се католичим, јер са вама или са Хрватима то је једно те исто. О овоме да сам промијенио нацију не бих коментарисао. Психологија је одавно утврдила да је сваки суд који неосновано доносимо о другоме углавном пројекција личних фрустрација. Што се промјене вјере тиче, нама није страна и опет ти кажем с вама не бих по цијену и промјене имена. Нека се зовем Идриз, Мухамед, Сулејман, Мурат, Фикрет… Баш ме брига. Само да нијесам са вашијем баздом.
Nemoj tako zborit jadan ne bio!
Znas li da si ovom tvojom zeljom, osim sto je nebulozna, prokleo i cestitu popadiju Jelenu, (jer vladika ne moze biti po crkvenim kanonima ozenjen), ali vi to ne znate kao sto ne znate mnogo toga iz crkvenih kanona!
Doduse nije ni cudo jer vas „vladika“ Miras, osim sto je izopsten iz crkve, je i ozenjen jednom talijankom, koja mu s vremena na vrijeme dodje da skuva rucak i pomete rezidenciju!
za Ivana M – nadam se da si shvatio ovog „Anonimnog“ da otac Gojko nije monah i da ne može biti mitropolit.Ne daj Bože da bude u smislu da želim sve najbolje njegovoj čestitoj supruzi, ako me razumiješ. Svojim komentarom, ustvari otkrivaš jednu žalosnu istinu današnje Crne Gore: Crkvu bi da uređuju ljudi koji o njoj pojma nemaju, što je najgore, „nemaju vjere ni kao zrno gorušičino“.
Mi moramo biti načisto da sa tvrdoglavim tipovima, kakav je Pavićević i bezobraznim, kakav je Brković, nema zajedništva. Takvih u Montenegru nema više od 10%, ali su u žiži interesovanja, jer ih je režim promovisao da bi ga branili svojom slepoćom, drskošću, primitivizmom i bezboštvom. Izlaganje Pavićevića i pjesma starog pokvarenjaka Brkovića su pokazatelj da s njima nema dijaloga. U osnovi njihovog identiteta su bezosjećajnost, materijalni interes, sebčnost, primitivna gordost i suženi ateistički vidici. Oni ne mogu pripadati nikakvoj naciji, već samo maloj grupi istomozgića sa duhovnim ocima Mirašem i nekim, pozajmljenim, katoličkim đakonom. Razlaz sa ovima je najbolji način da se riješimo nepotrebnog balasta i gubljenja vremena. Današnji svijet se ne bavi ovakvim glupostima i glupanima, već rešava nove, životne probleme.
Међу нама Црногорцима рече Гојко.Говори у своје име јер ја сам Србин из Црне Горе.
И ја сам национално Србин али сам држављанин Црне Горе, не зато што сам ја то хтио већ што је то чињеница. У самосталној држави Књажевини а потом Краљевини Црној Гори није било никаквих нејасноћа национално су наши преци били Срби, вјере Православне и поданства (држављанстава) црногорског. Дакле ту нема никаквог спора између тога што је неко по народности(нацији) Србин а по подаништву (држављанству) црногорац или Србин који живи у држави Црној Гори.
A ја из Брда.
tako je, dobra opaska.l