Отац Игор Карановић: У избјегличкој колони се и рађало и умирало

Свештеник Игор Карановић, парох у Дебељачи код Панчева, као дјечак од 12-ак година, из свог дома у Новом Граду гледао је апокалиптичне сцене када је страдални српски народ са простора Републике Српске Крајине бјежао из својих домова ка слободној српској територији, гоњен од Хрвата у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције “Олуја” у којој је за четири дана протјерано са кућних огњишта 200.000 Срба а убијено скоро 3.000.

“Ове библијске сцене страдања нашег народа дубоко су остале урезане у мом памћењу, прекинуле моје дјетињство, заувијек промијенивши мој живот”, каже отац Игор.

“Када данас пођете у епархије које су страдале у овом рату, на примјер у Пакрачко-славонску епархију, видјећете велику духовну обнову што свједочи да ће се наш народ некада вратити на своја вјековна огњишта јер је дух нашег народа, када је са Христом, несаломив и неуништив. Ипак, не смијемо заборавити! Ми морамо да памтимо страдање нашег народа, али и да праштамо темељећи свој живот на Христу и свједочећи оне ријечи да је крв мученика сјеме је за нове Хришћане“, каже отац Игор.

У парохији оца Игора у Дебељачи код Панчева сада живи велики број Срба из ове избјегличке колоне, који још увијек чувају тракторе на којима су тада избјегли, носећи славску икону и понешто покућства.

“То су честити људи, добри домаћини који ће другоме дати и последње парче хљеба по цијену да они остану гладни. Они пате за својим родним крајем чувајући своју вјеру, традицију, језик и обичаје. Крајишници који су тада побјегли од усташког ножа, обилазе гробове својих предака преносећи истину о страдању нашег народа и својим потомцима“, каже отац Игор Карановић.

Извор: Митрополија, Слободанка Грдинић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: