Отац осуђеног Луке Војводића: Мом сину се свете само зато што је цртао тробојку у Доњој Горици!

Лука Војводић, 19-годишњак из подгоричког насеља Горња Горица, јуче је спроведен у ЗИКС на издржавање казне од 6 мјесеци за дјело које није починио. Лука је још једна жртва политичко-монтираних процеса Демократске партије социјалиста у овој бесправној држави.

Поводом његовог хапшења портал Борба је објавио разговор са његовим оцем, Вељком Војводићем, који нам је појаснио цијели ток дешавања.

БОРБА: Јуче смо преко медија сазнали да је ваш син Лука монтираним политичким процесом осуђен и одведен у ЗИКС на издржавање казне од 6 мјесеци. Можете ли нас подсјетити о самом току тог случаја?

Мој син Лука Војводић осуђен је за кривично дјело које није направио! Он није срушио споменик борцима НОР-а. Наше презиме, презиме Војводић, дало је много бораца управо овом и оваквим покретима кроз историју. Зашто би он рушио споменик својим ђедовима?

БОРБА: Можете ли нам испричати ток догађаја тог спорног дана?

Прошле године, радио је код приватника на градилишту у Пиперима које се налази близу споменика. Тог дана је завршио са послом у 3 сата и пошао са ујаком до његове куће, за шта постоје и свједоци. Код ујака је остао цијели дан. Ноћ такође проводи код њега.

Следећег дана кад је с радницима дошао на градилиште, примијетио је полиција која је вршила увиђај над сломљеним спомеником борцима НОР-а. Сви радници са градилишта пошли су у Управу Полиције да дају изјаву, а Луку су јединог задржали након изјаве, пошто је њима био позната особа по исцртавању тробојке у Доњој Горици. Зато им је и био мета.

БОРБА: Методом инквизиције, ударцима, шамарањем су Луку натјерали да да изјаву коју је неко други писао. Како је то изгледало, ако Вам није тешко да нам кажете?

Лука је дао своју изјаву и потписао. Изјавио је да нема везе са спомеником нити да га је рушио. Инспектори су ту изјаву поцијепали и бацили. Почели су да пишу нову, сопствену, притискајући Луку да је попише. Инспектор Радусиновић, са двојицом колега су притискали Луку ударцима, шамарањем, бацањем о зид, да потпише изјаву коју су они састављали! У њој пише да је возио бицикл (које ни нема) и да је око 21:30 пошао на градилиште из села Доњи Црнци, гдје Луки живи ујак и гдје је боравио, То је радзаљина од неких 10 километара (узбрдо). Навели су и да је тад, дошавши на градилиште, пуким случајем нашао чекић, и из досаде сломио споменик и вратио се код ујака, и то све у року од сат времена, што је нереалан ток догађаја.

На суду су потпуно одбацили све релевантне доказе, свједоке, да је Лука био у Доњим Црнцима, гдје је у суштини и боравио све вријеме са ујаком и пријатељима, а прихватају ове апсурдне тврдње тужилаштва и вјештака. Причају како би ти свједоци били пристрасни, и нешто слично. Лука није могао ни да се људски брани на суду…

БОРБА: Луки су вјештачили телефон да би утврдили његову локацију и поотенцијална кретања. Како су и поред тих доказа који показују да Лука није био у близини споменика ипак на суду утврдили да је он крив?

Вјештак Бољевић је оцијенио да Лука може за сат времена отићи из Доњих Црнаца до споменика, нађе чекић, сруши споменик, и врати се у Доње Црнце на исту локацију бициклом. Овдје не постоји, прије свега, никакав мотив зашто би Лука уопште ишао до градилишта у тим сатима, ван радног задатка.

Вријеме је овдје такође контрадикторно. Лука губи интернетски сигнал, који је и кориштен као доказ за његову локацију, у потпуно другом временском периоду за шта га и оптужују. Сигнал губи око 22:30-23:00 када игра коцкице испред куће са пријатељима. Без телефона. Тад је и изасио интернет. Сам вјештак тврди да је Лука имао сигнал у 21:30 у Доњим Црнцима кад га оптужују да је био 10 километара даље. Чак и поред тога нереално је помислити да се у том временском интервалу од сат времена , пређе(без мотива) 10км, пуком случајности нађе чекић и сруши споменик из досаде, и да се опет врати 10 км да би играо коцкице.

БОРБА: Лука је осуђен и спроведен у ЗИКС на издржавање казне од 6 мјесеци. Какви су ваши даљи кораци? Шта кажу адвокати?

Адвокат Медојевић је писао жалбу Уставном суду да се случај поново врати на одлучивање. Већ једном смо се жалили Вишем суду и жалба је одбијена. Видјећемо шта даље.

БОРБА: И на крају, господине Војводић, како се осјећате Ви? Као родитељ?

Тешко нам је што се све ово Луки дешава. Мој син је невин! Он није ово урадио! Доказаћемо то на поновном суђењу, ићи ћемо и до Стразбура ако треба. Мој Лука је жртва прошлог режима који му се овим свети због кречења тробојке у Доњој Горици. На крају дана, они ће изаћи погнуте главе, а мој син чистог образа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: