Отимање Свете Софије

Први пут послије 85 година у Аја Софији је проучен езан за сабах-намаз, јутарња молитва поводом обележавања 27. ноћи месеца Рамазана. Читању молитве претходио је програм коме је присуствовао и предсједник Управе за вјерске послове Турске Мехмет Гормез.

Аја Софија изграђена је као црква у шестом вијеку, а 1453. године, када су Турци заузели тадашњи Константинопољ, претворена је у џамију. То је и остала скоро петсто година, док Мустафа Кемал Ататурк 1931. није забранио хришћанске и муслиманске службе и храм претворио у музеј, симбол секуларне, модерне републике.

Осам и по деценија касније, Света Софија је симбол битке за душу Турске, између исламиста и секулариста. Прије мјесец, хиљаде вјерника окупило се испред Аја Софије тражећи да она поново буде џамија. „Покидајте окове, отворите Аја Софију“, узвикивали су окупљени.

Исламолог мр Бекир Макић каже да у последњих седам година добар дио исламских учењака тражи од турских власти да се Аја Софија проклања, јер би то осликало снагу муслимана, снагу Турске. Случајности не постоје, па и ово што се сада дешава није случајно, каже Макић за Спутњик.

„Оно што се сервира медијима, а медији сервирају нама, то је за неупућене, да се скрене пажња са нечега што је круцијално. То је негде договорено и јако тешко могу да повјерујем да је урађено другачије. Треба ми заиста ваљан аргумент. У етар се убаци нешто да се људи забаве, а тамо негдје се одрађују крупне ствари, виталне, стратешки значајне. Све што се данас у свијету дешава, дешава се из политичких побуда“, каже Макић.

Он са жаљењем додаје да чак и оно што је свето у вјери данас поприма друге димензије.

„Људи данас клањају на трговима, иако су џамије празне, иако је мјесто за молитву за нас џамија. Сви желе да их неко снима, да се види да је ту нешто круцијално урађено“, каже Макић.

Најбурнија реакција на клањање у Аја Софији стигла је из Грчке. Реаговало је Министарство спољних послова које је акције Анкаре описало као регресивне и на граници са фанатизмом. Поједини молитве у Светој Софији виде као одмазду за одлуку Њемачког парламента да се османски масакр над Јерменима у Првом свјетском рату призна као геноцид, што је поздравио и римски папа.

Иницијатива да се Аја Софија поново претвори у цркву, крајем прошле године дошла је и из Русије, заступници Државне думе подржали су идеју да се она врати Православној цркви у вријеме најзатегнутијих односа Русије и Турске.

Теолог ђакон Ненад Илић каже да су жеље православних у овом случају само жеље, а реалност да се Света Софија налази у Истанбулу и да о томе одлучују власти Турске.

Аја Софија, ремек-дјело византијске архитектуре и умјетности уопште, била је највећи храм на свијету безмало хиљаду година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: