Отишао је наш Ганди у вјечност: Мирза је трајни симбол борбе против ропства и колонијалне власти!

ПИШЕ: Миленко Мишко Јовановић

Познати мировни активиста и хуманиста из Бара Мирсад Мирза Кургаш преминуо је јуче у 62. години живота. Није успио да се избори са опаком болешћу. Могло би се рећи да је то једина битка коју је изгубио. Све друге добио је, чак и кад није изгледало тако. Бројне битке је добијао и потпуно сам. Улазио је у њих када је то свима из његовог ужег и ширег окружења дјеловало сизифовски. Борио се витешки и, како би се то „помодарски“ рекло  – фајтерски.

Отишао је наш Ганди у вјечност! И те како је његов живот имао смисла. Остаће упамћен и уписан као трајни симбол борбе против колонијалне власти и поданичке свијести. Свакако, памтиће се Мирза и као Човјек који је најсилније презирао полтронски менталитет који је попут најгоре губе овладао нашим просторима потоњих деценија и година.

Није имао политичку странку. Његова идеологија била је – СЛОБОДА! Камо лијепе среће да је имао у својим биткама  и стоти дио подржавалаца у односу на све оне који од јуче поподне на друштвеним мрежама истичу његове фотографије уз дирљиве опроштајне поруке достојне јунака који им је био савременик.

Деценију и по сам био у пријатељским односима са Мирзом. Немогуће је измјерити колико се осјећам узвишено због чињенице да сам задуго био једини новинар и уредник који је желио (и смио, усудићу се да кажем) да извјештава о мирнодопским активностима овог прегаоца и бунтовника невјероватне  храбрости, интелектуалне проницљивости и најчаснијих намјера.

Касније, његове бриљантне акције, срећом, почињу да препознају и други новинари из малобројних медија који нису били под формалном или неформалном контролом режима. И НАТО фондова, узгред!

„Ми смо против рата!А ви?“ – један је од транспарената у Мирзиним рукама који на најбољи начин илуструје суштину његове борбе против ропства и сулуде идеје уласка Црне Горе у НАТО. Са том, али и поруком „Крваве су вам руке“, дочекао је у Подгорици 2014.године и Расмусена, тадашњег генералног секретара  злочиначке западне Алијансе у коју је Ђукановићевића власт увела ову државу не питајући народ.

Указивао је Мирза својој исламској браћи да су НАТО снаге одговорне за  смрт милиона муслимана широм земаљске кугле и да тај офанзивни ратни савез углавном ратује против муслиманског свијета и искључиво против слободољубивих народа. Указивао је благовремено свима на све. Без обзира на вјеру и нацију. И зато је, поред осталог – побједник свих битака које је водио за опште добро, упркос формалним епилозима неких борби! Никада није посустао, иако сурово и срамно прогоњен, хапшен и процесуиран пред судовима само из разлога јер је имао став. И само зато што је вапио за слободом и истином!!!

Није био схваћен од стране великог броја оних који, како ће се испоставити, ипак припадају оној категорији човјеколиких створења заражених вирусом полтронства. Али, то је њихов проблем. И њихов образ!

Његова браћа су били сви они угњетавани, непоткупљиви, часни и храбри људи који нису пристајали на издају, превару, окупацију…

Изузетно образован и довитљив знао је да током своје изузетне мисије неријетко цитира Meшу Селимовића и његову мисао о слободи: „Човјек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем. “ Тако је и живио!

Ни секунде се Мирза није размишљао да ли ће стати уз своје православне суграђане широм Црне Горе када је атеистичка и богоборачка власт кренула да им отима храмове. Његово учешће у литијама за одбрану Српске православне цркве која је била брутално нападнута, уз пуну захвалност мора бити упамћено док буде свијета и вијека. 

Памтиће се по њему и његовом отпору и „Чемпрес револуција“ у Бару, којом су добрим дијелом почели да се скидају окови са руку грађана које је створио бивши осиони и диктаторски режим.

Био је Мирза први и једини који је рекао „СТОП“ акцијама „бушења Јадрана“ којима се у нашем мору тражила нафта и провоцирала еколошка катастрофа. Скретао је пажњу јавности на ужасно стање спаљеног старог мезарја (муслиманског гробља) у Горичанима на обали Мораче, али и на чињеницу да је „Кућа маслина“ у Бару саграђена на такође старом муслиманском гробљу, чему су потврду дали и археолози који су открили људске скелете на том простору. Није то посебно дотакло никога из власти, али je Кургаш „рекао и спасио душу своју“.

Чини ме срећним што је дио своје мисије и своја виђења укупне друштвено-политичке збиље дијелио кроз рубрике које је писао на „Барском порталу“ који уређујем. Печат истине „отискивао“ је  Мрза и племенитим подвизима које је остваривао кроз дјеловање НВО „Број 19“ чији је био оснивач и предсједник.

Најзад, немогуће је у једном прилогу, без обзира на његов обим, набројати сва дјела Мирсада Мирзе Кургаша због којих је завриједио вјечност.

Бесмртни Ловћенски Тајновидац за сва времена остави нам мисао којом се од људи какав је био Мирза, а каквих је премало, на најбољи могући начин опраштамо: Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити!

Извор: Барски портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: