Отишла су наша Два Вода Војске побједнички на небо
1 min read
Војин Грубач
Пише: Војин Грубач
Сломивши епоху владавине зла у моменту када је оно од осјећаја свемоћи изгубило разум- претварајући се у бахатог монструма спремног на све што антиљудски антиум може замислити.
Закономјерно је да је управо Он, који је кропотљиво градио Цркву и нови духовни простор тридесет година, оставивши дубоки траг за собом, снагом ума и блиставом пројавом бесконачно широког православног духа кроз молебне и литије- побиједио испоконско тридесетогодишње зло које је Црну Гору гнобило, разграђивало и разарало.
Па и расељавало посљедицама свога злодејања- масовно изгањајући ојађени народ из државе, понашајући се при томе као да је то нормална појава!?
Присуствовали смо и учествовали смо, на челу са Митрополитом, вишемјесечном процесу и надчовјечанском духовном боју гдје је Владика стрпљиво и мудро, као Свети Георгије, убивао аждаху скупа са својим народом!
И убио, бесконачном упорношћу и силом свог величанственог духа- громом посред њеног злога чела.
Окићен ловорима и устрепталим народом, отишао је наш Георгије Побједоносац да отпочине.
Отишла су наша Два Вода Војске побједнички на небо.
На граници двије епохе, с његовим Именом као међом која их раздваја.
Отишао је Митрополит уз пратњу свог народа и ријечи владике Рада: „Виле ће се грабит’ у вјекове да му вијенац достојан саплету“!
Прочитајте ЈОШ:
https://www.in4s.net/svetionik-i-sidro-jedro-i-pramac-bio-je-crnoj-gori-svanuce-i-spasenje-ostace-nada/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
HVALA, GOSPODINE GRUBAC.
VRHUNSKI TEKST !
aplauzi su ok, uzvici na kraju sahrane ne damo svetinje su ok, ali nije ok što AV nije dozvoljeno da govori a htio je toliko toga da kaaže…velika šteta što nismo čuli riječi velikog srpskog spasitelja…
A ja mislim da ti vrijedjaš inteligenciju nas ostalih…podlo glumeći navodnog Vučićevog obožavaoca a pritom ti je komentar tako lukavo napisan da ljudi zamrze Vučića.
Ništa ni tebi nije sveto, niti imaš trunke obraza,čak ni trenutak tudje smrti, ne sprečava te u tvom djavoljskom naumu i raboti,u političarenju, a tek posebno to što se predstavljaš lažno kako nekakv pop Pera. Zastidje od čovjeka !
Dva stuba vjere pravoslavne i srbstva u Crnoj Gori … prota bokokotorski Momcilo Krivokapic i Mitropolit Amfilohije…dobro neko rece „kako cemo mi bez njih“.
Cuvajte nas i molite se za nas sa neba…
I treba da plačemo!
A aplaudirali smo na sahrani jučer političarima i govorima njihovim i proglasili to nekom mudrošću i uspjehom ? Kakvi smo mi to ljudi, dje nam dostojanstvo ??? Ko bi od nas poželio sebi i svom nekom sahranu sa aplauzom ? a ovamo kao žalimo…licemjerje prve vrste.
Da ti kazem nesto, ja sam bila jedna u masi i kad su poceli aplauzi osjetila sam da je pogresno, medjutim vidjevsi da i svestenstvo aplaudira bilo mi je lakse. A onda sam pomislila kako bi vladika Amfilohije na to gledao i sigurna sam da mu ne bi smetalo obzirom da nam je on bio zvijezda vodilja i da smo mu neizmjerno vjerovali. Nisam imala priliku da ga licno upoznam na na moju zalost ali sam dosla na sahranu zbog osjecaja da sam izgubila roditelja kojem sa vjerovala bez zadrske. Ako je negdje postojala sumnja oko necega osjecala sam se zasticeno jer vladika zna najbolje, on zna sta radi. Tolika je vjera bila u njega. I mislim da nisam jedina. Stojeci u onoj ozaloscenoj masi svi smo cekali utjehu. Da ce neko reci ne plasite se, ja sam tu, iako nema vladike vise, niste sami. I taj aplauz je u stvari odraz te ocekivane utjehe. Na stranu politicari, nismo dovoljno ni bili uz vladiku niti mu dovoljno aplaudirali za zivota. Sam je nosio sve nase trnje i rane. Za nas. Nadam se da sam djelimicno opravdala te aplauze. Mi smo jos uvijek u povojima, mi tek ucimo. Vladika je to znao i razumio sve. I aplauze bi sigurna sam.
Hvala tebi sestro u Hristu, na potrebi da mi pojasniš, no ne treba. Ko sam ja da meni objašnjavaš, svako bi sebe trebalo da pogleda u ogledalo i preispita svoju savjest. Ja napisah, po svojoj savjesti, Bog mi je svjedok.
Oduvjek se u našem narodu znalo reda i običaja, kako, dje se i kako ponaša, medjutim izgubilo se to nedje, trebat će jako puno vremena da se ponovo nauči…kako mi, tako i pojedino sveštenstvo…
Iskreno, stajajući onoj masi, gledajući ljude kako aplaudiraju, osjetio sam se postidjenim. To je meni moja savijest nalagala da napišem. Toliko.
„НЕ ПЛАЧЕМО МИ ЗА ЊИМ . НЕГО ЗА НАМА БЕЗ ЊЕГА“.
бгд сндкт