Откривен је целом свету: Свети град усред Србије – шта ће тек да изађе на видело у наредна два века

Србија има, у Европи јединствен, Царичин Град, подигнут као центар ширења хришћанства на запад и јачања Византије. Чак 13 цркава подигао је цар Јустинијан у српској Помпеји која је живела свега седам деценија. Толико дуго није било ни правог покушаја да се чудесни локалитет представи. Јустинијана Прима коначно открива своје тајне Србији и свету.

„Други слични градови су кроз време расељавани, насељавани, па поново, међутим Царичин Град је живео око 80 година и више никад није насељен. Због тога је остао цео, неурушен, људи су се из њега иселили и остао је нетакнут, зато је толико тога и сачувано“.
Ово нам прича Дарко Станковић, управник Центра за посетиоце Царичиног Града кога је Лебане чекало деценијама.
Архиепископско и административно седиште провинције Илирик, утврђено насеље из 6. века, налази се на обронцима планине Радан, у долини Пусте Реке, далеко од главних путева. И то га је сачувало.
„Први је забележио постојање зидина Митар Ракић, отац нашег великог песника Милана Ракића, који је овим крајевима прошао 1879. по налогу српске врховне команде да би описао стање у ослобођеним областима, у Топличком, Јабланичком, Пусторечком и Пчињском крају“, додаје мр Александар Миљковић, кустос – историчар Центра за посетиоце Царичин Град.

Савремени Центар за посетиоце

Прва археолошка истраживања су почела 1912. године, али ратна судбина Србије стално их је прекидала. Тада је откривена и монументална грађевина, епископска базилика, катедрала која је један од ретких објеката који је до краја истражен.
Миљковић каже да је до данас истражено тек око 9, а град са подграђем простирао се на 40 хектара.
„Да се истражује наредних 200 година не може да буде све истражено“, додаје.
Најважније је да је оно што је познато, коначно доступно и јавности. Локалитет је тек недавно ограђен, како би био заштићен од копача блага, а пре шест месеци добио је и Центар за посетиоце, један од најмодернијих у Европи.
Сваког дана, осим понедељком, од 10 до 18 часова организоване су туре по граду – храму, а све о томе како је изграђен и како се у њему живело могуће је сазнати у Центру, уз помоћ савремене технологије.
„Може се сазнати буквално све што је до сад познато о Царичином Граду уз помоћ интерактивних тотема и интерактивних столова. И уз помоћ паноа у сталној поставци, као и увидом у реплике артефаката који су пронађени на самом локалитету Царичин Град. Одласком на локалитет свако може да стекне слику како је град некад изгледао, али ми имамо и 3Д приказ како је некада изгледало, одласком на локалитет јасно је како изгледа сада, а заједно то је комплетна слика моћне Јустинијане Приме“, објашњава Станковић.

Моћно место ходочашћа на југу Србије

Колико је град био моћан објашњава кустос који каже да из рановизантијског периода не постоји ни један овакав град на територији Европе. Био је то град у који се долазило на ходочашће.
„У Доњем граду у потпуности је истражена базилика са трансептом, а пре неколико година археолози су почели да истражују и базилику која је у облику деталине са четири чиста. Сматрају да је била мартиријум, гробна црква неког хришћанина, мученика за веру, чије су мошти допремљене из Цариграда по налогу цара Јустинијана. Подигнута је да би била центар ходочашћа, да би људи из различитих делова царства долазили и целивали Свете мошти. У том низу на источној страни су још две једнобродне цркве које још нису откопане. Изван зидина имамо једну истражену једнобродну цркву, затим триконхалну цркву и још једну велику базилику која се налази на брду Светог Илије непосредно преко пута локалитета“, открива Миљковић.
У Горњем граду су три цркве, крстообразна, у облику грчког крста, а преко пута је велика тробродна црква. Североисточно од форума, градског трга, смештена је базилика са криптом. На такозваном Акропољу је прва црква у самом граду која је употпуности истражена, епископска базилика. А поред ње, још једна, била је то крстионица.
Центар архиепоскопије која је обухватала простор од Београда до Солуна подигао је византијски цар Јустинијан I у близини свог места рођења. Имао је развијену водоводну и канализациону мрежу, купатила и чесме. Аквадуктом дугим 17 км вода је довођена у град до великог резервоара. Прошле године реконструисане су терме.

Све је спремно, само дођите

Археолошко налазиште Јустинијана Прима – Царичин град номиновано је још 2010. године за листу Светске баштине Унеска као једно од највећих културних добара Србије. Петнаест година касније, и даље постоји нада да ће на њу ући и помоћи туризму југоисточне Србије. Ипак, пре него што странци похрле да посете град јединствене историје, то би требало да учине домаћи.
Зато је Центар за посетиоце замишљен као место које ће посећивати пре свега ђаци у оквиру екскурзија. Он је и место конгресног туризма, има конференцијску салу са 50 места. Може да прими археологе и колеге стручњаке из других области.
Миљковић каже да је кроз Центар за посетиоце у последњих шест месеци од кад је отворен прошло више од пет хиљада туриста. Станковић додаје да долазе свакодневно, али појединачно, још увек не и аутобусима. То бих их обрадовало, зато позива и туристичке агенције да се јаве.
„Дан након што је Центар отворен, појавили су се странци, један пар Руса, археолога који су дошли из Француске. Били су нам и Кинези, посетиоци из других земаља, али би смо волели да видимо више, пре свега, домаћих туриста. На пар стотина метара од Царичиног Града налази се археолошко налазиште из раног неолита, Свињаричка чука, насеље настало безмало 8 хиљада година пре нове ере. И тамо се може се отићи са нашим историчарима“, додаје.

Сваке године стручњаци Археолошког института из Београда, као и њихове колеге из Француске долазе на месец дана и обављају нова ископавања.
У Републичком заводу за заштиту споменика културе у јануару прошле године формиран је стручни тим за израду номинационог досијеа за упис „Археолошког налазишта Царичин град – Иустиниана Прима“ на Унескову Листу светске баштине.

Извор: Спутњик 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: