ИН4С

ИН4С портал

Откривен Микеланђелов најстарији сачувани цртеж

1 min read
Цртеж направљен оловком и мастилом приказује фигуру човјека који сједи на нечем налик трону, одјевеног у тогу, а у руци држи жезло.
Mikelandjelo-profimedia

Илустрација, Фото: Профимедиа

Британски историчар умјетности Тимоти Клифорд идентификовао је најранији сачувани цртеж великог ренесансног умјетника Микеланђела Буонаротија, објавио је портал Артси.

Цртеж направљен оловком и мастилом приказује фигуру човјека који сједи на нечем налик трону, одјевеног у тогу, а у руци држи жезло. Клифорд сматра да је дјело настало 1487. године, када је Микеланђело имао 12 или 13 година.

“Ово је најранији познати Микеланђелов рад, а настао је годину или двије прије било кога другог његова рада за који знамо, што га чини посебно фасцинантним”, рекао је британски историчар.

Цртеж под називом “The Seated Man” у власништву је анонимнога британског колекционара који га је купио у једној француској аукцијској кући 989 године.

Тада је приписан неидентификованом умјетнику. Међутим, пошто је други историчар умјетности Мајлс Чапел рекао да би могло да се ради о Микеланђеловом дјелу, колекционар је контактирао Клифорда.

Рад је тренутно изложен у Музеју лијепих умјетности у Будимпешти на изложби италијанских цртежа из 16. вијека под називом “Triumph of the Body: Michelangelo and Sixteen-Century Italian Draughtsmanship”.

У каталогу издатом поводом изложбе, Пол Јоанидес који проучава Микеланђелова дјела потврдио је Клифордово откриће, а кустос изложбе Золтан Карпати сматра да је права срећа што је цртеж сачуван с обзиром на то да је Микеланђело уништио бројне своје радове.

“Непосредно прије смрти Микеланђело је спалио велики број својих цртежа, скица и карикатура настојећи да спријечи да било ко добије увид у његов развојни пут, а све из страха да би јавност могла да његова дјела доживи несавршеним”, рекао је историчар Ђорђо Васари.

Прочитајте још:

Књига Александра Раковића „Црногорски сепаратизам“ на РТС-у

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy