Откривена нова галаксија: Настала брзо након Великог праска

Научници су, помоћу телескопа Џејмс Веб, открили древну и далеку галаксију која пружа доказе да се прелазни период из “мрачног доба“ свемира, недуго након Великог праска, догодио раније него што се претходно мислило.

Научници су уз помоћ Веб телескопа, који кроз огромне космичке удаљености гледа уназад у прошлост, посматрали галаксију, названу ЈАДЕС-ГС-з13-1, како је изгледала око 330 милиона година након догађаја Великог праска, после којег је настао свемир пре отприлике 13,8 милијарди година.

У поређењу, Земља је стара око 4,5 милијарди година, преноси Ројтерс.

„У ЈАДЕС-ГС-з13-1, Веб је потврдио једну од најудаљенијих галаксија познатих до сада“, рекао је астрофизичар Јорис Витсток из Центра за космичку зору Универзитета у Копенхагену.

Сматра се да је универзум доживео брзо и експоненцијално ширење у делићу секунде након Великог праска, а након што се довољно охладио, настао је период назван космичко мрачно доба, током којег је млади универзум био обавијен густом маглом од водоничног гаса у електрично неутралном стању.

Уследила је такозвана епоха рејонизације када је свемир први пут почео да сија, а научници су сада доказалида је ЈАДЕС-ГС-з13-1, једна од најранијих познатих галаксија, извршила прелазак у ову епоху.

„За разлику од било које друге слично удаљене галаксије, она показује врло јасан, издајнички потпис који сугерише да галаксија садржи изузетно моћан извор енергетског ултраљубичастог зрачења и да је неочекивано рано започела рејонизацију“, рекао је Витсток.

Време када су се у свемиру формирале прве звезде, црне рупе и галаксије назива се космичка зора, а у време формирања космичких тела, ултраљубичасто зрачење које су емитовали хемијски је изменило неутрални гас водоника у процесу који се назива рејонизација и омогућио да ултраљубичаста светлост побегне, „укључујући светла“ у космосу.

“Свемир је, након Великог праска, био супа од водоника, хелијума и тамне материје, која се полако хладила. На крају је универзум био у стању у којем је био потпуно непрозиран за енергично ултраљубичасто зрачење. Водоник је лебдео около у неутралном стању, што значи да је сваки мали атом водоника имао везан електрон за њега“, рекао је Кевин Хејлајн са Универзитета у Аризони.

Истраживачи су рекли да светлост коју је Веб открио у овој галаксији можда потиче од снажног формирања звезда у језгру галаксије, присуства растуће супермасивне црне рупе у галактичком језгру која насилно троши околни материјал или неке комбинације та два фактора.

Ова галаксија је широка око 230 светлосних година, неколико стотина пута мања од Млечног пута.

Б92

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: