ИН4С

ИН4С портал

Откривена нова малверзација хрватског председника; Милановић без докумената желео да пошаље војску у БиХ

1 min read

Зоран Милановић фото: AП

У јеку сукоба између хрватског премијера Андреја Пленковића и председника Зорана Милановића, који је кулминирао одлуком министра одбране да пензионише шефа војног обезбеђења шефа државе, хрватско Министарство одбране објавило је детаље скандала који је спречен у марту ове године.

Наиме, Милановић је желео да пошаље у суседну Босну и Херцеговину неколико припадника Почасно-заштитне бојне, на обележавање размене бугојанских логораша, што би значило да припадници Хрватске војске ступе на тло Босне и Херцеговине без да је унапред урађена потребна процедура и набављени сви потребни документи.

Наводно су припадници те војне јединице која штити председника државе већ били упућени према Босни и Херцеговини и пре него што је министар одбране Марио Баножић то одобрио.

Ишли су без потписаних путних налога, на крају су враћени, а сада Министарство одбране тврди да је могао да уследи међународни скандал да су без дозвола ушли у БиХ. „Доношењем одлуке то је спречено“.

Извор: Новости

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Откривена нова малверзација хрватског председника; Милановић без докумената желео да пошаље војску у БиХ

  1. Čiju priču vi prenosite Milovanovićevu ili Plenkovićevu?Nije bilo nikakvog slanja vojske Hrvatske u BiH.Istina je da je predsjednik Hrvatske Milovanović išao na spomen pogibije 8.djece iz Viteza ubijenih granatama takozvane Armije BiH,kojom uobičajenom prilikom polaganja vijenaca predsjedniku pomažu i salutiraju po dva vojnika.Zakonski ministar vojni Hrvatske treba potpisati naredbu za put u drugu zemlju vojnicima što nije učinio,pa onda tužio Milovanovića Plenkoviću.Praksu polaganja vijenaca su koristili na isti način i raniji predsjednici Hrvatske(Grabar Kitarević,Josipović)nisu imali pismene dozvole vojnih ministara(Krstičević,Kotromanović) pa nije bilo nikakve invazije vojske na susjedne države .Ovdje je uvrijedjeni Plenković želi „ratovati“ sa Milovanovićem koji podstiče bosanske Hrvata da saradjuju sa Dodikom u traženju prava po Ustavu,a Plenki kao podguzna muva EU mora slušati gazde iz Brisela.Ova priča izgleda preslikanom kao kod vasu u Crnu Goru.Imate legalnu skupštinsku većinu,kukavičku vladu koja ne smije pisnuti od ambasadora na Cetinju,a Krivokapić to još pojačava kada dodje u Beograd pa traži mišljenje tih istih ambasadora u Srbiji.

  2. Nebi bilo prvi put da Hrvatska šalje vojsku u BiH.
    Prvi puta su je slali u Posavinu ranog ljeta 1992. godine protiv Srba.
    Drugi puta ( proljeće- jesen 1993. godine) za borbu protiv Muslimana u Sr. Bosni i okolo Mostara.
    Treći puta ( ljeto- jesen 1995. god.) za borbu protiv Srba u Visokoj Krajini ( Glamoč, Grahovo, Drvar, Petrovac, Mrkonjić i sl.).
    Sve su to bile regularne jedinice vojske iz Hrvatske ( HVO) a ne HV ( koju su činili Hercegovački i Bosanski Hrvati).
    Po nekom međunarodnom pravu to je bila agresija na susjednu zemlju, agresija ne vezano što se u susjednoj zemlji vodi krvavi građanski rat.
    A Muslimani tužili Srbiju i Crnu Goru za agresiju, mada su oni bili pripadnici JA ( JNA se zadnjih dana SFRJ preimenovala u JA) i koji su se sporazumno povukli 20. maja 1992. godine. To što je mnoštvo dobrovoljaca iz Srbije i Crne Gore ratovalo u vojsci Republike Srpske je sasvim legalno.
    Muslimanska tužba protiv Srbije i Crne Gore iz 1993.god. za „agresiju“ na BiH je pala u Međunarodnom Sudu Pravde u Den Hagu ( kojeg nikako ne treba brkati sa onim privremenim, „ad hoc“ tribunalom) dana 26.02.2007. Po međunarodnom pravu Tužba je mogla biti obnovljena nakon deset godina, ali za to je bila potrebna podrška sva tri člana predsjedništva BiH. Podršku za obnovu tužbe je dao Bakir, protiv obnove tužbe je bio Dodik, a suzdržan je bio onđašnji hrv. član predsjedništva Dragan Ćović.
    A Muslimani i dan danas govore o agresiji na BiH.
    A stalni Međunarodni Sud u Hagu je daleko jači od privremenog Tribunala u Hagu gdje su optužili Srbe za genocid u Srebrenici.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *