Откривене хроничне нуспојаве вакцина против короне

Али нека истраживања показују да у ријетким случајевима могу изазвати хроничне нежељене ефекте сличне дуготрајном ковиду.

Нова студија је покушала да пронађе узроке и открије да ли је могуће предвидјети који ће људи развити такве нежељене ефекте.

Значај студије
Студија је важна из више разлога:

1) показује да се нежељени ефекти, супротно увјерењу антиваксера, не прикривају, већ, напротив, настављају да се марљиво истражују;

2) такве студије откривају механизме настанка нежељених ефеката;

3) резултати се могу упоредити са посљедицама короне;

4) могу се тражити стратегије за развој сигурнијих вакцина и рјешавање нежељених ефеката.

Вакцине су спасиле око 60 милиона живота
Према процјени Свјетске здравствене организације (СЗО), заснованој на анализама података различитих студија, вакцине против ковида-19 до данас су спријечиле више од 60 милиона смртних случајева.

Штавише, неке велике студије су показале да вакцине смањују смртност од свих узрока јер значајно смањују ризик од тешких облика ковида, као и од накнадних компликација.

Хронични симптоми након вакцинације
Међутим, неке особе пријављују хроничне симптоме који су се појавили убрзо након вакцинације. Ово нежељено и дуготрајно стање познато је као поствакцинациони синдром (ПВС).

У новој студији, научници са Универзитета Јејл предузели су почетне кораке у карактеризацији овог стања и открили потенцијалне имунолошке обрасце који разликују људе са ПВС од других. Налази су још увијек у раној фази и захтијевају даљу валидацију, али би на крају могли да помогну у обликовању стратегија за помоћ онима који су погођени.

„Овај рад је још увијек у раној фази и морамо да потврдимо ове налазе“, рекао је Акико Ивасаки, професор имунобиологије на Медицинском факултету у Јејлу (ИСМ) и коаутор студије објављене на МедРкив-у.

„Али ово нам даје наду да би могло постојати нешто што можемо користити за дијагнозу и лијечење ПВС-а у будућности“, додаје.

Симптоми ПВС
Неки од најчешћих хроничних симптома ПВС-а укључују умор, маглу мозга, неуропатију, нетолеранцију на вјежбање, утрнулост, несаницу, палпитације, бол у мишићима, тинитус, главобоље, осјећај пецкања и вртоглавицу.

Ови симптоми се развијају један до два дана након вакцинације, али могу трајати дуже. Потребно је додатно истраживање да би се разумјела учесталост ПВС-а у вакцинисаној популацији. За сада се зна само да је веома мала. Такође ће бити потребно спровести додатна истраживања како би се утврдила узрочно-посљедична веза између ПВС-а и вакцинације.

„Јасно је да се неки појединци суочавају са значајним изазовима након вакцинације. Наша одговорност као научника и клиничара је да саслушамо њихова искуства, темељно истражимо основне узроке и тражимо начине да помогнемо“, рекао је коаутор студије Харлан Крумхолц, професор медицине на ИСМ.

Фаза 4 – клиничка испитивања
Фаза тестирања након пуштања лијека на тржиште назива се четвртом фазом клиничких испитивања и током ње се у широј популацији прати дугорочна безбједност, ефикасност и ријетки нежељени ефекти који се не могу открити на узорку од неколико десетина хиљада учесника тестирања, што је уобичајено у трећој фази.

Према доступним подацима из 2024. године, до данас је глобално примијењено око 13,5 милијарди доза вакцине против COVID-19, што покрива око 70,6% свјетске популације.

Разлике између вакцинисаних и невакцинисаних
Подаци за нову студију прикупљени су из Јејлове студије Listen to Immune, Simptom, and Treatment Experiences Now (LISTEN), коју истраживачи користе да боље разумију дугорочни ЦОВИД-19 и ПВС.

У њега су научници укључили податке од 42 учесника који су пријавили симптоме ПВС-а и 22 особе које нису пријавиле никакве симптоме ПВС-а.

Тражили су имунолошке карактеристике у узорцима крви које су се разликовале између двије групе. Открили су, између осталог, да они са ПВС-ом имају ниже нивое неких подтипова ЦД4+ Т ћелија и виши ниво ТНФ-алфа+ ЦД8 Т ћелија, које су врсте бијелих крвних зрнаца.

Такође су примијећене разлике у нивоима антитијела које тијело користи за циљање САРС-ЦоВ-2.

РТЦГ