Откривено тајанствено поље у Земљиној атмосфери

Научници су коначно открили Земљино тајновито амбиполарно поље, откривајући кључну силу која обликује нашу атмосферу и утјиче на планетарну еволуцију.

Слабо и тешко ухватљиво енергетско поље које је дуго измицало откривању коначно је измјерено око Земље. Познато као амбиполарно поље, то електрично поље је први пут претпостављено прије више од 60 година, а његово откриће могло би револуционирати наше разумијевање понашања и еволуције наше планете, преносе Независне.

Свака планета с атмосфером требала би имати амбиполарно поље, истиче астроном Глyн Цоллинсон из НАСА-иног Goddard Space Flight Центра. Тим мјерењем научници сада могу истражити како је то поље утицало на Земљу и друге планете тијеком времена.

Земљино магнетско поље, илустрација Кад је Земљино магнетско поље било најслабије прије готово 600 милиона година, живот је заправо доживио процват

Земљу обавијају различита поља, укључујући добро позната гравитациона и магнетска поља, битна за одржавање атмосфере нетакнутом и заштиту планете од сунчевог зрачења. Али 1968. године примијећен је нови феномен, надзвучни вјетар честица које излазе из Земљине атмосфере, вјероватно покретан неизмјереним пољем електричне енергије.

То се зове амбиполарно поље и оно је агент хаоса. Супротставља се гравитацији и шаље честице у свемир, објашњава Цоллисон. Међутим, технологија за мјерење тог поља донедавно је била недоступна, што је потакнуло развој ракете Ендуранце за истраживање те невидљиве силе.

Амбиполарно поље дјелује у специфичном атмосферском слоју, почевши на висини од око 250 километара изнад Земље. У том подручју ултраљубичасто и сунчево зрачење ионизира атоме, стварајући деликатну равнотежу између лакших електрона и тежих иона. Та равнотежа резултира електричним пољем које повезује те честице заједно, познато као амбиполарно поље, које дјелује силама у оба смјера – електрони се гурају према горе, а иони повлаче према доље.

Мисија „Ендуранс“

Упркос његовој слабости, мисија Ендуранце, која је покренута у мају 2022. године, успјешно је детектовала то поље. Забиљежила је незнатну промјену електричног потенцијала, само 0,55 волта. Пола волта је готово ништа, јако је отприлике као батерија на сату, каже Цоллинсон.

Тај мали набој довољно је снажан да потјера водикове ионе у свемир надзвучним брзинама и подигне теже ионе кисика, значајно повећавајући густоћу ионосфере на великим висинама.

Научна заједница сада се суочава с интригантним питањима о ширим импликацијама амбиполарног поља.

То поље је темељни дио начина на који Земља функционише, наглашава Цоллинсон, а научници сада могу почети истраживати ​​његов утицај на еволуцију наше планете. Истраживање је објављено у часопису Натуре, преноси Зимо писање Science Alerta.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: