Откуп књига почео аутобиографијом Асанжа
Један од првих потеза новог министра културе Ивана Тасовца јесте пружање системске подршке библиотекама у Србији. Наиме, Министарство културе и информисања Републике Србије сада је одредило скоро двоструко већи износ средстава за откуп књига, у износу од 90 милиона динара, уместо раније предвиђених 49 милиона, тако да ће за милион регистрованих читалаца у 176 јавних библиотека у Србији бити обезбеђено и сразмерно више књига. Још једна од новина јесте да је министар Тасовац лично отворио прву овогодишњу седницу комисије за откуп књига, која је је јуче одржана у Народној библиотеци Србије, а затим и истакао да ће рад те комисије бити отворен за јавност. Овакво поступање постаће уобичајено у циљу транспарентности поступака тих институција, а у Министарству културе најављују да ће „обавезујући карактер такве праксе спречити корупцију и функционисање културе на клановском и партијском принципу”. Министар културе Иван Тасовац истакао је јуче важну улогу Народне библиотеке Србије у овом послу и позвао грађане да поклоне књиге библиотекама. И сам је јуче неке изабране наслове поклонио Народној библиотеци као симболичан гест поштовања три хиљаде људи из библиотечке струке.
Дејан Ристић, управник НБС, нагласио је да стручност комисије уверава у квалитет будућег избора књига и то да јасан подстрек министра Тасовца даје нови импулс не само библиотекама већ и милионима корисника библиотека.
Комисију за откуп књига са мандатом од четири године, коју је формирало министарство, чине: проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Љиљана Марковић, продекан Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Милош Ковић, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, др Александар Белић, директор Института за физику у Београду, др Јерко Денегри, професор универзитета у пензији, и Милан Влајчић, филмски књижевни критичар и књижевник.
Јучерашња прва седница комисије најпре је указала на критеријуме којима ће се руководити њени чланови. А пред њима је тежак задатак: да од 195 пријављених издавача и међу укупно 3.086 наслова направе списак књига који ће бити понуђен библиотекарима и саветима националних мањина на коначни избор. Како се јуче могло закључити, чланови комисије воде рачуна не само о квалитету издања, од садржаја до повеза, већ и о потребама читалаца, чији укус треба употпунити или кориговати. Дакле, јасно се раздваја академска историографија од књига које заступају становишта мистификације или теорије завере. Такође, класична књижевна дела, која се читају и у оквиру ђачке лектире, и која увек недостају, једногласно се усвајају за откуп (Роберт Гревс „Грчки митови”, „Махабхарата”). Води се рачуна и о домаћим писцима, али не и о „амбициозним” аматерским песницима у иначе скученој понуди поетских збирки.
Пошто се радило по азбучном редоследу, седница је почела од А, па се на дневном реду нашао „Адмирал букс”. Овај издавач је иначе, како се чини, „хармонизоване” чланове комисије довео у недоумицу, а она се односи на квалитетну и врло скупу монографију „Трг тишине” Милутина Дедића (осам хиљада динара), која вреди као осам „обичних” издања. Милан Влајчић посебно је историчаре подстакао на размишљање да ли да књигу „Сиви вук, бекство Адолфа Хитлера” Џерарда Вилијамса и Сајмона Данстена уврсте у откуп, будући да је реч о ауторима који су врсни документаристи. Иако су др Милош Ковић и др Мирослав Перишић ову књигу оценили као занимљиву, ипак су закључили да предност треба да имају књиге у којима се историјска свест рационализује. Коначна одлука о овом издању тако је мало одложена, уз то што је др Александра Вранеш запазила да у књигу треба да буде убачено објашњење да је реч о белетристици, а не о историографском делу.
Комисија је одбила бестселер о самопомоћи „Кључ успеха”, али су прихваћене књиге „Албион букса”: аутобиографија Џулијана Асанжа, као пример некомформистичког става, и биографија култног писца Толкина.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
