Отписани

Пише: Емило Лабудовић

Спрадчина око пописа наставља се и даље. Попис је још једном одложен, упркос упорним тврдњама  Монстата да су створени сви неопходни услови за његово успјешно спровођење. А ко је позванији да их процијени од институције која је, кадровски, технички и искуством, једина оспособљена да их цијени.

Али, оно о чему у Монстату изгледа немају појма, знају у ДПС-у. Експерти за статистику у лику оних Живковића, Николића, Ераковића и дружине, виде недостатке које упорно покушавају да представе као кључне за неуспјех једне статистичке операције које се у нормалном свијету обавља без помпе и друштвених трзавица.

А све заједно личи на бурлеску која је тим прије смјешнија што се учесници више труде да се представе озбиљнијим и значајнијим него што објективно јесу. Кад човјек погледа она намргођена ДПС лица, „ухваћена“ и воскирана у апокалиптичном изразу ишчекивања смака свијета, једино што може да закључи јесте да је попис „бити или не бити“ за опстанак Црне Горе. С друге стране, премијер Спајић са свог лица помало ангупског не скида благи осмијех попустљивости, разумијевања и спремности да разумије ДПС муке. Права пожртвована Мајка Тереза која, маниром ратне болничарке, превија „љуте ране“ бораца са Љубиног гроба. Оних бораца који су се до једног заклели шефу да „Њемци“, то јест ништа што није по његовом укусу, неће проћи. А познато је, о томе је чак и онај Звицер редовно обавјештаван, да шеф дан – ноћ брине и бдије над судбином државе.

Кладио бих се сигурношћу већом него на Бајерн и Барселону да ће „чуварима“ намрачених фаца и 3. децембра фалити нешто од услова због чега ће „бити принуђени да бојкотују“ попис. Јер, под маском страха од изјашњавања грађана о питањима националне, вјерске и језичке припадности, питањима која јесу важна али не и пресудна, ови браниоци би да под тепих ставе деценијске „уратке“ свога шефа. Шефа који се чак и на слављу поводом рођења унука (да је жив и здрав, дабогда) намраченог чела брине и пита „куда плови овај брод“ кад већ више не плови утабаним рутама шверца кокаина, цигарета и ко зна чега све још. До мјере да га чак и у том часу помијешаних осјећаја среће и бриге, онај Лазовић мора примити у наручје.

А има, сигуран сам, и још један разлог, разлог свих разлога, због којег „људи у црном“ упорно оркестрирају паузу у пописној оперети. Тиме само желе да демонстрирају како су још увијек битан фактор на политичкој сцени Црне Горе, фактор толико моћан да може унедоглед да нас зајебава и друштвену пажњу скреће са оних животних питања. Да сам на Спајићевом мјесту, слободно бих их пустио да бојкотују попис, јер би ефекат те њихове акције био на нивоу статистичке грешке која се унапријед претпоставља и толерише у оваквим акцијама.

Пописа ће, наравно, бити, ако не ове а оно сигурно идуће године. Јер ДПС подјебавање и Спајићево узмицање не могу да трају бесконачно. И тада ће, хтјели – не хтјели, и шефови душебрижници, са сер Жилетом Ланселотом од Пљеваља на челу, бити – пописани. А онда ће се, и без оног контролног софтвера, јасно видјети да су дефинитивно – отписани.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: