Отпуштени професори српског језика оковани диктатуром државе

Синоћ у просторијама Друштва руско-црногорског пријатељства одржана је промоција часописа за српски језик, књижевност и културу ,,Слово”.

Часопис је настао је 2004. године као израз отпора групе никшићких средњошколских професора насиљу над именом српског језика у Црној Гори. Првих шест бројева овога часописа изишло је под именом Распеће језика српскога. Од августа 2006. излази под именом Слово. Издавач часописа је Актив професора српског језика и књижевности – Никшић.

На промоцији часописа говорили су: мр Јелена Газдић, проф. Марија Лалатовић, пјесникиња и уредница трибине Милица Бакрач и проф. Веселин Матовић, главни уредник часописа.

Бакрач: И даље нам је најсигурније код Вука и Његоша

„Кад год је ријеч о часопису за српски језик и културу ,,Слово“, сјетимо се неизоставно његовог настанка, или повода за његов настанак. Иако је вечерас овдје ријеч о Вуку и великом јубилеју Српског рјечника, није на одмет да се присјетимо и житија наших светих, ево једног одломка из Житија Ћирила и Методија, који гласи: ,,После тога наста велико гоњење на Методијеве ученике: сви они бише прво подвргнути мучењу и присиљавању да се одрекну свога учитеља и његовог учења“, рекла је пјесникиња Милица Бакрач и додала:

„Горазд изгуби свој епископски престо, а Климент, који беше необично учен, и Лаврентије и Наум и Ангеларије и многи други бише оковани и у тамнице бачени. Било је забрањено да им било ко од рођака и пријатеља донесе утеху у тамницу. Но иако оковани, они ни у тамници не занемариваху молитву: певаху песме трећег часа, додајући и припев псалама у коме се молимо да задобијемо Духа Светога који би послан апостолима у трећи час.“

Бакрач је истакла да  су отпуштени професори, „оковани“ диктатуром државе ,,певаху песме трећег часа“  и ,,не занемариваху молитву“.

„Певају је и пјевају и данас, заједно са нама који смо вечерас овдје, који смо  поштоваоци Слова, гдје год да се оно нађе, захваљујући првенствено професору Веселину Матовићу и његовој редакцији“, истиче Бакрач и наглашава:

„Гјде су данас људи, који су те, 2004. године обећавали отпуштеним професорима сваку врсту помоћи, од запослења до моралне подршке? Који су им били, нажалост, јако кратко вријеме ,,вјетар у једра“, зашто су се након свега ућутали, свјесни, да нико од отпуштених професора, након прогона из школа није прошао сјајно: двоје добрих људи, то морамо поменути, упокојили су се за кратко вријеме, два професора су свештеници, остали – од мора до Дунава, од немила до недрага. Отпуштени професори, врсни интелектуалци, радили су у маркетима, месарама, књижарама, неки су бивали  лектори, у часприје угашеним медијима. Свједоци сте, да нико од професора није добио посланичко мјесто у којој од опозиционих странака“.

Бакрач се пита зар нико од 27 отпуштених професора није могао да их представља у Скупштини, али не губи наду да ствари могу бити боље, па закључује:

„Остаје нам да се склонимо тамо, гдје нам је ипак најсигурније, у рањени српски језик, мало код Његоша, мало код Вука, мало у Матицу српску, у Дане Његошеве, мало у Стварање, у Слово, па нека буде онако како Ршум једном рече: ,,А на Вуку је да нас и даље опомиње и храбри да трудбенички истрајно тражимо и налазимо и чувамо нове искре народне мудрости, моралних норми, језичких закона и да их прилагођавамо новом времену.“

Матовић: Вук је и даље гоњен и прогоњен

Што се тиче промоције овог часописа, мени је много више стало до тога да се сјетимо Вука, да обиљежимо тај датум који, нажалост, ево, у званичној Црној Гори, већ двадесет година, неће нико да обиљежи, рекао је проф. Веселин Матовић, главни уредник часописа, током промоције часописа.

Он се осврнуо на садржај часописа и нагласио то су можда најбољи текстови који су написани уопште код нас на ову тему.

„Није их било тешко изабрати, ни добити сараднике, људе који данас стварају, тако да ја немам неких, Бог зна, заслуга са овим бројем Слова. Данас је, колико знам, рођендан Вуку Караџићу, по неким документима на данашњи дан је Вук рођен, па је то још један разлог да се сјетимо Вука“, истакао је Матовић и додао:

Шта се дешава данас с Вуком? Од како је почео да ради па до данас Вук је изложен гоњењима, прогонима, а наравно и слављењима. У његовом времену колико је гоњен и због чега је гоњен, невоља је што и данас у српском народу постоје они који би гонили Вука и који гоне Вука“.

Матовић је истакао да ту постоји више разлога, а један темељни, који се протеже од његовог времена до данас јесте тај његов раскид са старим језиком.

Газдић: Црна Гора разапиње Вука и српски језик

О Вуку и његовом раду у борби за српски језик писано је и говорено много, и дан-данас се и даље пише и говори, а и дан-данас мишљења су подијељена, истакла је мр. Јелена Газдић.

„У нашој Црној Гори једни га називају фалсификатором, издајником па чак и отимачем тзв. црногорског језика. У 21. вијек Црна Гора, она званична, закорачила је трудећи се свим силама да разапне српски језик а самим тим и Вука Караџића и све оне који мисле вуковски и слиједе Вукове ставове“, сматра Газдић.

Она истиче да у Црној Гори има и оних који су остали на страни истине и на страни науке упркос отказима, пријетњама, дискриминацији у свим сферама друштвеног дјеловања. Када то говори, Газдић мисли на никшићке професоре који су покренули часопис Слово.

„Докле је доспио наш живот у Црној Гори и наш развитак и које снаге воде наше друштво? Оне снаге које се одричу Његошеве Црне Горе и ћирилице, снаге чија се историја темељи на лажима, снаге које науку стављају у службу политике, снаге које православну Црну Гору покушавају замијенити идолопоклонством, снаге чији се систем вриједности заснива на позамашним банковним рачунима, лажним дипломама, страначким запошљавањима и мржњи према свему српском“, истакла је газдић и закључила:

„То су оне снаге које наводно заговарају слободу мишљења и говора, а свако мишљење различито од њиховог кажњавају пријетњама и уцјенама“.

Лалатовић: Вријеме је да се окупимо под један кров

Професорица Марија Лалатовић, једна од отпуштених професора из никшићке Гимназије, пита докле да се трпе понижења да нас називају клерофашистима, посрбицама и да нападају нашег Митрополита.

„Докле ће се сви наши јубилеји и прослављати бити у нашим енклавама и збјеговима?“, питала је Лалатовић и нагласила:

„Није 5 до 12, 12 је већ прошло. Вријеме је да се окупимо коначно под један кров, нама је пресуђено, пресуда је нестајање, без права жаљбе.

Најновији, по реду педесет четврти број, тематски је посвећен обиљежавању два вијека од објављивања Српског рјечника (1818) Вука Стефановића Караџића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: