Отвара се српски Културни центар у Москви почетком 2020. године

Колико је вијест да је руска Влада одобрила споразум о отварању КЦ Србије у руској престоници стратешки корак у презентовању домета националне културе, свједочи и податак да смо за разлику од културне политике највећег броја европских земаља деценијама имали један једини Културни центар — у Паризу. Стање се промијенило отварањем КЦ у Пекингу, а према увјеравањима министра Вукосављевића, презентација српске културе неће се зауставити на отварању КЦ у Москви, преноси Спутњик.

„Оно што је било пропуштано деценијама, сада мора да се у брзом темпу интензивним радом надокнади. Најавили смо да је наш интерес да после Пекинга отворимо Културни центар у Москви, а после Москве у Берлину. У међувремену је искрсла добра могућност да отворимо и Културни центар у Лондону. Очекујемо — то је околност која се нагло указала због ослобађања неког простора — да ће и КЦ у Лондону бити отворен до краја године“, каже министар.

А када је о простору московског Културног центра ријеч, он ће у што краћем року бити одабран и налазиће се у добром дијелу Москве:

„У овом тренутку физички простор није одређен. Прво морамо да створимо правну претпоставку, мада је она практично одлуком руске Владе створена, да СКЦ буде у адекватном простору. А где ће то тачно бити — технички је део посла и представља мањи део проблема. То мора да буде у јако добром делу Москве. Настојаћемо да буде приступачан, на важном и препознатљивом месту, да буде изложен пажњи и руске и бројне међународне публике. Оно што је важно, јесте да СКЦ врши своју културну мисију, да се приказују богати садржаји и програми у представљању нашег културног наслеђа и савременог стваралаштва. Једноставно, грозничаво очекујемо тај догађај, будући да смо деценијама каскали за суседним земљама“, објашњава министар Вукосављевић.

На питање да ли Руси оснивају нови центар науке и културе у Београду или је ријеч о већ постојећем Руском дому, министар објашњава да се практично само ствари доводе у формално-правно сагласје.

Руски дом овдје функционише као руски културни центар, он је уткан у друштвено и културолошко ткиво и Београда и Србије, али оно што закони и правне процедуре налажу, то је да се у правном свијету формално формира као Културни центар. Дакле, то ће бити Руски дом који сада формално није Културни центар. Ово су суптилне правне финесе које на нивоу држава треба регулисати у складу са законима, правним називима, у складу са статусом запослених у тим центрима. Али, то је форма. Смисао је погођен.

Оцјењујући колико помјешане надлежности два министарства — културе и спољних послова, када је о културним центрима ријеч, могу да утичу на квалитет представљања наше културе пред руском публиком, министар Вукосављевић, уз увјерење да без сумње можемо да одговоримо највишим стандардима у презентацији националне културе, напомиње да би се и ту могле очекивати неке промјене.

„Разговарали смо са представницима Министарства спољних послова. Садашња надлежност је таква да је све што је везано за рад културно-информативних центара у иностранству у искључивој надлежности МИП-а, док Министарство културе предлаже и шаље програме. Та двострукост надлежности није генерално добра и ја сам са министром Дачићем разговарао о истраживању могућности да надлежности културних центара у свету — и ових сада и оних који ће бити отворени — припадну Министарству културе. Добили смо охрабрујуће наговештаје да они стоје на сличним становиштима“, каже министар Вукосављевић.