Отварање VIII Фестивала „Ћирилицом“; Митрополит Јоаникије говори о „Октоиху првогласнику“

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у петак, 23. августа у 21 час, говориће на осмом Фестивалу „Ћирилицом“, у оквиру прве вечери посвећене „Октоиху првогласнику“ (1494). О првој ћириличној штампаној књизи код Јужних Словена прије 530 година, поред Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија своје излагање имаће и академик Синиша Јелушић.

У наставку вечери биће уприличен концерт Бојане Пековић и ансамбла „Уметничка породица“.

Осми Фестивал „Ћирилицом“, који ће се одржати од 23. августа до 14. септембра на Тргу између цркава у Старом граду Будва, свечано ће отворити потпредсједница Општине Будва Јасна Докић.

Фестивал „Ћирилицом“ организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, а подржан је од стране Општине Будва, Туристичке организације Будве и Јавног предузећа за управљање морским добром.

***

Штампарија на Цетињу штампала је 4. јануара 1494. године у Ободској штампарији прву књигу на српском језику “Октоих првогласник” Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. Цетињски Октоих првогласник, односно Цетињски осмогласник од првог до четвртог гласа је најстарија српска штампана књига. Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свијету. Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примјерака. То указује жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у окружењу. Ријеч је о Октоиху првогласнику (I-IV глас), димензија 254 * 186 mm и обима 269 листова (538 страна). Штампан је на папиру у двије боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П. Штампање и украшавање Октоиха првогласника извело је седам монаха под будним оком јеромонаха Макарија у Ободској штампарији. Ђурађ Црнојевић је био образован човјек и љубитељ књиге, свјестан да књига има вјечни смисао и значај. Изум технике, штампарију за печатање књига подарио је своме народу као настављач и насљедник славних претходника.

Лист „Оногошт“ у броју 27 из 1899. године доноси писмо из Загреба, гдје тадашњи премијер Велике Британије Вилијам Гледстон износи мишљење да су Срби имали на Ободу штампарију прије Оксфорда и других сличних научних центара у Европи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: