Отворен музеј Његошева школа у Херцег Новом: Његош поново међу Новљанима

Музеј Његошева школа, који је отворен данас у Херцег Новом, богат је јединственом збирком непроцијењивог значаја, која је посвећена годинама Његошевог школовања у Херцег Новом, преноси ПР Центар.

Музеј је отворен у оквиру програма обиљежавања 300 година од оснивања Топаљске комунитади, претече данашње савремене херцегновске општине.

Предсједник Скупштине општине Херцег Нови, Милош Биговић, подсјетио је да је најистакнутији владар, владика, филозоф и пјесник Петар II Петровић Његош, учио у здању у којем је отворен музеј, а који је била школа Јосипа Троповића.

„Сноп нове свјетлости и значаја данас бацамо на још једну важну историјску одредницу за Херцег Нови, дан када је прије 300 година основана Топаљска градска општина“, казао је Биговић.

Он сматра да се значај који Његош има у историји Црне Горе може упоредити са важности оснивања Топаљске општине за Херцег Нови, „и очување и унапређење културног идентитета нашег народа“.

„Топаљска комунитад основана је као резултат седамнаестогодишње дипломатске борбе локалног становиштва за остварење обећања о његовој аутономији, које је као награду за помоћ у освајању града дала Млетачка република“, навео је Биговић и истакао да су обиљежавањем 300 година од оснивања Топаљске коминитади и отварањем Његошеве школе, постављена су на заслужено мјесто два важна периода у историји Херцег Новог, „која су током протеклих година била неправедно запостављена“.

Предсједник Црквене општине Топаљске Зоран Лазаревић рекао је да музеј није површином велики објекат, али је, како је истакао, испуњен садржајем од непроцијењивог значаја.

„Пошто објекат није велики, рад на Његошевој школи био је испуњен детаљима. До савршенства се тежило обновљењу тренутка када је Његош учио овдје. Идеја водиља је била – замислимо да је Његош сада ту био на часу. У склопу Његошеве школе извршена је потпуна обнова степеништа од Његошеве улице, до Његошеве школе“, навео је Лазаревић.

Он је указао да је прича о свечаности поводом Топаљске комунитади почела кад је Новљанин, доктор Горан Комар почео да се бави догађајима везаним за Морејски рат, и са њима директно повезаним оснивањем Топаљске комунитади. Како је додао, херцегновски историчари су се и раније бавили овом темом попут Петра Шеровића, Тома Крстов Поповића, Максима Злоковића, попа Сава Накићеновића и других. Изразио је велико поштовање према свима њима, јер су изузетно значајни „за постојање трајне везе између основања Топаљске комунитади и одржавања духовне вертикале и грађанске свијести Херцегновљана“.

Теба бити достојан величине јубилеја, а за то су потребни храбри људи, поручио је Лазаревић и захвалио се свима који су допринијели обиљежавању важног датума. Међу њима посебно мјесто има архијерејски намјесник отац Радомир Никчевић, који је „духовно и културно утемељен у најљепшој херцеговачко-црногорској традицији, од почетка био главни покретач свих акција у реализацији пројеката обнове и осавременавања Цркве Светог Спаса и Светог Ђорђа на Топлој и Светог Архангела на Белависти, као и обнови Његошеве школе“, навео је Лазаревић.

Он је подсјетио да су, у претходна четири мјесеца, извршени радови на чишћењу фасаде, кречењу и климатизацији, унутрашњем озвучењу и осветљењу Вазнесењског храма, као и, како је навео, радови на спровођењу инсталација за видео надзор који ће брзо бити постављен.

„Урађено је чишћење фасаде Цркве Светог Ђорђа, а биће урађени радови и на климатизацији, унутрашњем озвучењу и осветљењу. Исто тако, извршено је чишћење фасада Цркве Светог Архангела Михаила на Белависти, а биће и урађени радови на климатизацији, унтрашњем озвучењу и осветљењу и овог храма. Чека нас радно, изузезетно богата јесен“, рекао је Лазаревић.

Марија Црнић Пејовић је говорећи о Његошу и школовању у Боки, подсјетила је да је његов стриц, владика Петар I, повјерио дванестогодишњег синовца на образовање у Манастир Савину, монаху Јосипу Троповићу.

„На молбу Топљана, 1808. године, Јосип Троповић постављен је за Топаљског пароха. Четири године касније, виша црквена власт поставила је Троповића за учитеља у новооснованој школи на Топлој. На дужност пароха и учитеља остаје 20 година до смрти 1828.године“, казала је Црнић Пејовић.

Како је навела, према подацима, Црква на Топлој је радила још од 1769.године на српском језику, а функционисала је до отварања прве државне основне школе на српском језику у овом крају, на Топлој, 1869.године.

„Међу Троповићевим бројним ђацима, издвајао се Раде Петровић. По причању његових шест година старијег школског друга Драга Достинића, са којим је остао пријатељ до краја живота, Раде је био висок, оштрих плећа, и гајан. Био је и лијепо обучен, по црногорски. Он је већ у то вријеме био духовно развијен и по природи даровит“, навела је Црнић Пејовић.

Она је казала да су се, на првом мјесту, у тој школи спремали будући свештеници и калуђери из читаве Боке, али и поморски капетани.

Раније данас је, митрополит црногорско-приморски Амфилохије уручио предсједнику Општине Херцег Новог, Стевану Катићу, највише одликовање Српске православне Цркве, орден Светог Саве првог реда, а вечерас у 19 сати биће одржана свечана Академија у храму Полагања ризе Пресвете Богородице, док ће у 21 сат бити одржан концерт групе Балканика на Канли Кули.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: