Отворен научни скуп „На извору Вукова језика“

Осми научни скуп „На извору Вукова језика“, у организацији Фондације Вукове задужнине за Жабљак, Шавник и Плужине, посвећен дјелу Вука Стефановића Караџића као и језику, култури, историји и традицији људи завичаја Вукових предака отворио је академик Бранислав Остојић.

Остојић је подсјетио да је први научни скуп „На извору Вукова језика“ одржан 1988. године у Шавнику. Од тада до данас, са скупова који се одржавају сваке треће године објављено је двије стотине научних радова о Дурмитору и Дурмиторцима.

„Све ово се није могло остварити без свесрдне, прије свега, материјалне подршке три дурмиторске општине – Жабљака, Шавника и Плужина. Ја им се овом приликом захваљујем, уз напомену да се Жабљак постепено потврђује као љетњи научни центар, а СО Жабљак и Фондације Вукове задужбине као добар домаћин, инспиратор и организатор научне дјелатности“, казао је академик Остојић.

Тема овогодишњег скупа је Дјело Вука Караџића.

„Многобројне су и разноврсне историјске заслуге Вукове за нашу културу а посебно у стварању данашњег Вукова модела књижевног језика. Творац је српско – хрватског књижевног језика, као узор у књижевности понудио је народно стваралаштво а као врховно начело у језику поставио је вриједност ономе што се у народу говори. Смјело и врло ауторитативно одбацио је све покушаје да се језик оплемењује тиме што ће се удаљити од говора простога народа, његов књижевни језик, азбука и правопис учинили су културу далеко приступачнијом човјеку из народа, спасио је од гашења најдрагоцјеније духовне творевине“, истакао је Бранислав Остојић.

У име града домаћина, учеснике скупа поздравио је предсједник Жабљака, Веселин Вукићевић.

„Овај научни скуп посвећен је човјеку по коме се наша културно-историјска епоха рачуна на вријеме прије и послије њега. Захваљујући великом Вуку српска култура је направила свој први и вјероватно најзначајнији продор у Европу. У Вуку Караџићу и његовој грандиозној оставштини увијек ћемо моћи да пронађемо надахнуће како се граде и утврђују такви мостови уз пуно уважавање наших специфичности „, казао је предсједник Вукићевић.

Током два дана трајања скупа биће презентирано тридесет научних радова из области језика, књижевности, историје и географије дурмиторског краја, а међу учесницима скупа су академик Зоран Лакић, професори доктори Милутин Љешевић, Ненад Вуковић, Слободан Касалица, Лидија Томић, Јован Делић, књижевници Миро Вуксановић, Исак Калпачина и други.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: