Oтворен павиљон Србије на изложби у Милану

Србија се ове године први пут представља на 23. Међународној изложби Тријенала у Милану, која се одвија под називом „Unknown Unknowns. An Introduction to Mysteries”. Пред миланском публиком од данас је пројекат Ивана Мангова „Бесконачност структуре”, који је одабран на јавном конкурсу, спроведеним од стране Музеја примењене уметности.

Отварајући јуче павиљон Србије, Маја Гојковић, потпредседница владе и министарка културе и информисања, поручила је да наша земља овим наступом, уз еминентне светске уметнике из више од 40 земаља света, даје подстицај даљем развоју домаћег стваралаштва и његовој светској промоцији, као и јачању међународне сарадње у области културе.

– Имајући у виду глобални културни значај ове манифестације, која се одржава готово читав век, изузетно сам поносна на то што сам у својству министра културе иницирала прво учешће Србије на Тријеналу у Милану – истакла је Маја Гојковић и оценила да Србија има богату традицију и веома живу и динамичну сцену када је реч о примењеној уметности. Она је додала да је пројекат Ивана Мангова суштински одговорио на тему овогодишњег тријенала спајањем савремене уметности са мотивима из српског средњовековног манастира Хопово на Фрушкој гори.

– Комбинацијом и прожимањем вредности и ставова из прошлости, садашњости и пројектоване будућности, сваки појединац може да створи своје виђење универзалних закона који одређују однос према непознатом – нагласила је министарка Гојковић.

Поред Мангова, ауторски тим чине уметници Марко Лађушић, Александар Вац, Дориан Јовановић и Марко Тодоровић. Реализатор наступа је Музеј примењене уметности у Београду у име Министарства културе и информисања, комесарка наступа је Биљана Јотић, која је заједно са Наташом Радојевић и кустоскиња.

Мангов је објаснио да су узбудљивој тријеналској теми, суочавању са непознатим, приступили кроз истраживање орнамента српских средњовековних фресака и да су вечне мотиве изванредне лепоте и једноставности, који припадају проширеном појму „светске традиције”, одабрали да нас воде ка непознатом, будући да и сами том свету барем делимично припадају.

– Орнаменте смо истраживали путем различитих медија: сликарства, керамике, дигиталне уметности и музике, креирајући јединствену целину и целовит доживљај. Како средњовековни орнамент настаје као пратећи садржај на маргинама већих ликовних композиција, он је простор уметничке слободе и њене материјализације. Kроз орнамент је остварена и артикулисана потреба за стварањем симбола, који ће затим кроз понављање постати део бесконачне структуре. Иако ово тријенале није такмичарског карактера, наш павиљон је изузетно оцењен и издвојен као један од најбољих – рекао је Мангов.

Комесарка изложбе Биљана Јотић казала је да је наш пројекат антрополошка визија савремене уметности која има циљ да истражи људски однос са непознатим кроз урођену потребу за стварањем симбола који превазилази време.

– Неопходна је храброст ући у поље непознатог. У том делу можемо препознати снагу уметности која нас позива да зађемо у простор отворене комуникације у павиљону који испуњава бесконачност структуре и доживимо умеће – подвукла је Биљана Јотић.

Прочитајте ЈОШ:

На љетњој позорници на Палићу сјутра почиње 29. Фестивал европског филма

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: