Отворена изложба „Ослобођење Минска и Бјелорусије“: За отаџбину погинуо сваки трећи становник Бјелорусије

Синоћ је у Галерији Руског центра за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду у оквиру циклуса манифестација посвећених обиљежавању 75. годишњице Побједе у Великом Отаџбинском рату, отворена изложба „Ослобођење Минска и Бјелорусије“.

Дуге три године је бјелоруска земља патила под фашистичким јармом. Због своје географске позиције она се прва нашла на удару трупа нацистичке Њемачке. Територију данашње Бјелорусије ратни вихор је захватио већ првих дана Великог отаџбинског рата.

У Великом Отаџбинском рату Бјелорусија је претрпјела огромне људске и материјалне губитке. Током ратних година погинуо је сваки трећи становник Бјелорусије. Разарање је претрпјело преко 200 од 270 градића и рејонских центара земље и око 90 посто здања у Минску. Уништено је више од 9 хиљада села.

Од првих дана Великог отаџбинског рата територија Бјелорусије претворена је у поприште жестоких сукоба њемачке војске и Црвене армије, пише Новински фронт.

Први удар њемачке војске током њихове офанзиве на Совјетски Савез био је на Брестску тврђаву чија је одбрана трајала од 22. јуна до краја јула 1941. године. Жестоке битке вођене су дуж читаве линије фронта, изузетно напета ситуација била је на Дњепру, нарочито у рејону Могиљова. До почетка септембра 1941. године читава Бјелорусија била је окупирана од стране њемачко-фашистичких освајача.

Читав период окупације карактерисао се зверским убиствима цивилног становништва земље од стране фашиста – током рата убијено је преко 2,2 милиона цивила и ратних заробљеника, а на принудни рад у Њемачку је одведено око 380 хиљада људи.

На територији Бјелорусије било је преко 260 логора смрти. Највећи од њих налазили су се у Минску и његовој околини.

Бјелорусија је у свијету позната као земља класичног партизанског рата. За вријеме окупације у земљи је формирано и ратовало 1 255 партизаних одреда. Током рата се у Бјелорусији борило преко 370 хиљада партизана, а више од њих 44 хиљаде је погинуло у биткама.

О размјерама партизанског покрета говори и чињеница формирања читавих партизанских зона које су 1943. године или за 2,5 године прије краја рата заузимале већ 60% окупиране територије.

Партизански покрет у Бјелорусији био је интернационални. Заједно са Бјелорусима (65,2%) активно су судјеловали Руси (25%), Украјинци (3,8%) и представници других народа, укључујући и европске – 3 хиљаде Пољака, 400 Словака и Чеха, 235 Југословена и др.

Један од најважнијих видова борбених дејстава партизана биле су диверзије на непријатељске везе. Посебно ефикасне биле су операције на жељезничке саобраћајнице (укупна корисна дужина жељезничких саобраћајница у Бјелорусији уочи рата износила је 5 743 км) за вријеме „рата на шинама“.

Удари су се наносили у три етапе, од којих је последњи успјешно спроведен у љето 1944. године уочи бјелоруске офанзивне операције „Багратион“. Током операције совјетске трупе уништиле су њемачку групу армије „Центар“: 17 дивизија и 3 бригаде биле су потпуно уништене, 50 дивизија је изгубило више од половине свог бројног стања, преноси Новински фронт.

Слом њемачко-фашистичких трупа у Бјелорусији ушао је у историју као једна од најважнијих битака Великог Отаџбинског рата и Другог свјетског рата. Резултат Бјелоруске операције била је ослобођена не само читава Бјелорусија, већ и већи дио Литваније, дио Летоније и источни рејони Пољске.

Совјетске трупе дошле су до граница Источне Пруске што је створило платформу за ослобађање дијела земаља Источне Европе и уништења фашистичке Њемачке.

Успјеси Црвене армије подстакли су савезнике на што скорије отварање другог фронта. Недуго прије коначног ослобођења Бјелорусије, 6. јуна 1944. године на француску обалу кaнала Ла-Манш дошло је до искрцавања енглеско-америчког десанта (операција „Оверлорд“) који је бројио 150 хиљада људи.

На фронтовима Великог отаџбинског рата у Црвеној армији борило се преко 1,3 милиона Бјелоруса и оних родом из Бјелорусије. Војним јединицама за вријеме рата командовало је 217 генерала и адмирала – Бјелоруса.

У редовима јединица Црвене армије које су ослобађаче југословенску територију заједно са јединицама југословенске Народно-ослободилачке војске  били су и Бјелоруси. Њихови посмртни остаци сахрањени су на територији Спомен-комплекса Гробља ослободилаца Београда (редов В. Тимофејев, поручник М. Осиповски, натпоручник Д. Соломаха), као и у предграђу Београда (капетан А. Дубровски) и у Сремској Митровици (капетан В. Гушча).

Побједа над фашистичком Њемачком и њеним савезницима одржана је заједничким напорима земаља антихитлеровске коалиције и бораца антифашистичког покрета отпора. Али народи Совјетског Савеза, укључујући и Бјелорусе, и совјетска армија на својим плећима изнели су главни терет рата.

Фотографије, документа, плакати, карте и планови војних операција  детаљно говоре о јуначком отпору совјетског народа против окупационог  режима нацистичке Њемачке на територији Бјелорусије, који је трајао до краја јула 1944. и обухватио ратне операције групација Црвене Армије, партизана, илегалну борбу, отпор цивила.

Изложбу је приредио Државни музеј историје руске књижевности ,,Владимир Иванович Даљ“  у сарадњи са ,,Бјелоруским државним музејем историје Великог Отаџбинског рата“, Државним централним музејем савремене историје Русије, Централним музејем Великог Отаџбинског рата.

Извор: Амбасада Бјелорусије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: