Отворени Балкан

Пише: Батрић Бабовић

Пут од Подгорице до Свете Горе Атонске траје осам до девет ефективних сати вожње, уколико се путује аутомобилом велике снаге и завидне кубикаже. Наравно, тај пут укључује обавезну транзитну руту преко Косова и Метохије. Граница на Журу по имену Врбница означава првоименост многих повељама потврђених хиландарских метоха, а то данас географским смислом и топонимском географијом означава тачку спајања или раздвајања Албаније или Косова и Метохије. Или боље и прецизније речено у правном и праведном језику, то је копнена међа или граница Албаније и Србије – оне двије државе које са Сјеверном Македонијом творе идеолошку осовину формирања иницијативе по имену Отворени Балкан. Даље се ка Приштини креће путем Ибрахима Ругове. Може се поставити директно и отворено питање колико Албанаца, Македонаца и Срба уопште зна ко је био овај високопозиционирани и профилисани албански политичар? Нарочито сви Албанци и преостали Срби на Косову и Метохији. Посебно они који су рођени 1999.године и након тога. Надаље ка Грчкој као коначном одредишту, пут води преко Суве Реке, Ораховца, Петровића, Велике Хоче и Орвина. Набројано и ненабројано покривају фуснотни закони и српски вјекови. Тишина. Свуда је рашко-призренска епархија. Ту су и католичке цркве. Малобројне, али их има. Ту су и џамије. Само се не виде људи. Мало младости и пуно стараца. Много ћутања. Овдје тишина није океан. Више личи на мук и страх. Виде се богати виногради и црна метохијска земља. Призрен остаје са десне стране пута, са Богословијом, светим Ђорђем, Архангелима, Синан Пашином џамијом, Каљајом, тулумбама, баклавом, бозом… Гора и Шара чекају љето и сабор. Расијање се сабира у јулу и августу. На брду изнад Малишева трословље на албанском језику. Латиница једне борбе. За једну страну херојство, за другу тероризам. О томе ће се на Косову и Метохији учити у школама. Ко пише историју о рату са српском војском? Са Војском Југославије прецизније. Ко ће писати лекције о јунаштву у будућности ако се сад не пишу? Шта се све преноси с кољена на кољено? Чувају ли Албанци колективну свијест на начин невидљив другима? Насупрот брду које памти нешто што је било, са лијеве стране аутопута стоје слике на једном билборду. Два ратна команданта и тренутни гости хашког затвора. Вјеровали или не, кажу да господа билбордери посједују пасош Србије. Сецесија је власник пасоша свог непријатеља. Парадоксима никад краја. Од фотошопа два лидера па до Качаника нема контраста који није заступљен. Само не постоји традиционално албанско двориште. Срба нема одавно. Живе топоними и Црква. Крај пута гробови и изгинули млади животи. Крајпуташка учитељица живота леди крв у жилама. Прах и пепео будућим генерацијама једина је косовко метохијска и фуснотна гаранција. Према Скопљу се иде аутопутем Арбен Џафери. Изнад Качаника као изнад Малишева. Трословље “ ослободиоцима“ . Свуда около, изнад и гдје год се крочи Косовски завјет, Цар Лазар, Милош Обилић, јунаци са Кошара и Паштрика…
Отворени Балкан је несрасло отворено срце након европских и америчких експерименталних операција. Отворени Балкан на отворено срце је со на рану. Генерацијама које живе, оним које су прошле, а посебно онима које долазе.
Путопис показује све осим пут излаза из кризе. И можда открива наслов Стива Пека којим путем не ићи или ређе приступати.
Свједок су нам изувене ципеле америчког предатора у Јунику и повратак пензионера у Београд ради дипломатске офанзиве.
Они су ту због себе. Треба исправити старе грешке и оправдати изгубљену земљу и људе.
То се жели урадити нашим потписима.
Сваки педаљ Косова и Метохије је потпис за вјечност.
Хегемон нема вјечност. Живи од дневних интереса и несређених рачуна. Отворени Балкан је карика у систему. А све претходно написано више је од живота и будућности свих балканских народа који и даље осјећају задах јуничких ципела са краја (не)далеког двадесетог вијека.
Све то прате два погледа, два система вриједности, двије историје, двије будућности…
Ране су ту. Искрени Отворени Балкан далеко!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: