Отворени Балкан само мало другачије

Пише: Батрић Бабовић

Србија је централна балканска држава. Поставља се питање шта заправо жели постићи иницијативом Отворени Балкан? У њеном народу давна 1999. година још није заборављена. Живи су звуци сирена, ваздушни напади, спречавање хуманитарне катастрофе производњом исте, осиромашени уранијум, жртве у Мурини, мала Милица Ракић и Марица Мирић…

„Опростити можемо али заборавити не смијемо“ говорио је патријарх српски Герман за Јасеновац, највеће стратиште српског народа у НДХ. Данас, скоро осамдесет година након геноцида од водећих српских историчара долазе иницијативе за српски Јад Вашем.

Са друге стране, важно је истаћи да је историја Косова и Метохије у српском народу дуга више од једног миленијума. Срби на Косову и Метохији имају Косовски Завјет и Христову Цркву. Митове на светој земљи праве други. И то од скора и на лабавим темељима, заборављајући да је отето проклето и да амерички долар није Бог. Материјална штета након бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године процијењена је на 100 милијарди долара. Губитак нанијет Србији и Црној Гори економским санкцијама деведесетих година износи 150 милијарди долара. Продајом финансијског тржишта Србије направљен је допунски одлив од 50 милијарди долара. Црна Гора је 2006. године постала приватна држава. Вјерује се да је све урађено са циљем да се створи коначна претпоставка да се дефинитивно ријеши статус Косова и Метохије. Наравно , у корист политике САД и колективног Запада. Све је осмислио, руководио и направио идеолог слогана Отворени Балкан. Уранијумске процјене су недоступне и имају високи степен тајности. Битно је нагласити да поред осиромашеног уранијума постоје милијарде биолошко -хемијских непознаница са пролонгираним дејством на живи организам, животну средину и потомство.

Поред набројаног уранијумског комплекса који чека повољности за објаву, ту су Ахтисаријев план из 2006/2007. године који је Влада Србије одбацила, пристанак Бориса Тадића на мисију ЕУЛЕКС, технички споразуми које је потписао Борко Стефановић са Едитом Тахири о предаји надлежности тзв. Косову у области матичних књига, царина, катастра, диплома, административних прелаза и регионалних представљања. Дошао је април 2013. године и са њим Бриселски споразум. Вучићева власт је крунисала америчке иницијативе и европске путеве региона. Услиједио је затим Вашингтонски споразум 2020.године као наставак огољене антисрпске политике. Тространо гледање, али против себе и историјског сопства.Могуће је да нужда мијења закон,али на сцени су само прагматизам и макијавелизам америчке политике са “ повезивањем “ блискоисточних и косовско – метохијских неспојивости и неповезаности. А на крају свега име иницијативе Отворени Балкан. Изгледа са јединим циљем, а то је опрати своју улогу од 1990. до 2023. године. У коначном Американци и посредно ЕУ, покушавају да амнестирају себе одговорности за распад СФРЈ и кршења међународно-правних норми. Да би се све то потврдило у пракси потребан је потпис предсједника Србије. О перспективама потписа говориће будуће вријеме. Хашим Тачи и Кадри Весељи са билборда поред ауто пута Ибрахим Ругова посматрају пролазнике и симбол паравојске изнад Малишева којом су некад командовали,а историја тзв. Косова пише се од бомбардовања СРЈ. Срби на Косову и Метохији живе као логораши у Треблинки или главни јунаци у “ Психолошким белешкама“ Драгана Крстића. Крајпуташи тзв. ОВК гдје је погинула албанска младост и порушена српска гробља личе на затворена врата давног комшијског суживота. Кошаре и Паштрик у албанској и српској визији личе на лудницу, а Рачак и Радоњићко језеро на крематоријум.

Може ли бити гумица за брисање свега из прошлости нит Отвореног Балкана? Шта суђењем 25 година касније Тачију и Весељију у Хагу добија окупирано Косово са Метохијом? Стандард па статус или статус без стандарда? Могу ли заједно да живе све невине жртве на Косову и Метохији и тајне Жуте куће? Колика је разлика између ранијих и садашњих привремених власти у Приштини? Шта је улога Бондстила на Косову и Метохији? Личе ли аутопутеви Арбен Џафери и Ибрахим Ругова? Личе ли Охридски Споразум и Отворени Балкан?
Малена Мирдита из Призрена која је рођена 2000. године на плажи Лиман у Улцињу није знала ниједну српску ријеч. Незлобива и њежна говорила је да се тамо јако тешко живи. Са њом је био Илир, конобар који је знао српски језик. Најбоља душа коју сам видио у свом животу. Шанкерица и конобар нису знали ништа о историји древног Призрена, али су знали енглески језик до перфектности.
Балкан заиста јесте отворен. Али чијим кључевима и ко је творац браве показаће се ускоро.
Док не порасту Илири и Мирдите на Косову и Метохији неће бити свјетлости. Вучић, Рама, Абазовић и Ковачевски перу прозоре америчке историје на брдовитом Балкану. Све то раде потписима у које не вјерују, али им дају употребну вриједност и нешто дужи рок политичког трајања!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: