ИН4С

ИН4С портал

Отворено писмо амбасадорима држава које су одговорне за Међународни мировни уговор „Дејтонски споразум“

1 min read
Дејтонски споразум, као међународни мировни уговор, који је обезбиједио мир и политичко правно устројио Дејтонску БиХ мора имати већу правну снагу од свих међународних конвенција, одлука, па и евентуалних закона, а поготово који би рушили Дејтонски споразум и на тај начин дестабилизовали регион.

Америчка амбасада

Предсједник СНП – Избор је наш Дане Чанковић упутио је отворено писмо амбасадорима држава које су, како каже, одговорне за Међународни мировни уговор „Дејтонски споразум“.

Писмо преносимо у цјелости:

Поштована Господо амбасадори,

Овим отвореним писмом замољавамо Вас да усмјерите пажњу на опасност која долази од Уставног суда БиХ, а која може да угрози Дејтонски мировни уговор, Дејтонску БиХ и дестабилизује регион и са тим у вези да реагујете, како би одстранили узрок такве опасности.

У Уставном суду БиХ, тројица страних судија заједно са двојицом судија представника само једног народа могу донијети одлуке које угрожавају виталне интересе друга два народа у правно-политичком, економском и идентитетском смислу.

Примјер је Одлука Уставног суда о конститутивности сва три народа (Бошњака, Срба и Хрвата) и у Бошњачко Хрватској Федерацији и у Републици Српској. Иако легално донесена, она је нелегитимна, зато што су за њено усвајање пресудну улогу имали тројица судија странаца уз двојицу судија представника бошњачког народа. Четворица судија, представници српског и хрватског народа гласали су против такве одлуке.

Та одлука о конститутивности сва три народа у оба ентитета правно је проблематична и извор је многих проблема и других штетних одлука. А највећи проблем и највећа опасност је у томе што таква одлука Уставног суда БиХ руши темеље Анекса IV Дејтонског уговора, који је, условно речено, Устав БиХ. У том Уставу, равноправност сва три народа и оба ентитета налази се у заједничким институцијама БиХ (Предсједништво, Парламентарна скупштина), као државне заједнице. Она је одређена начином формирања заједничких институција, а то је принцип паритета (једнака заступљеност), као и начин одлучивања у њима – принцип консензуса. Анексом IV Дејтонског споразума Бошњачко Хрватска Федерација дефинисана је као политички ентитет Бошњака и Хрвата, а Република Српска као политички ентитет Срба.

Због те одлуке Уставног суда, Република Српска је морала да промијени своју химну и свој грб, да промијени називе појединих мјеста… Та одлука је омогућила да се оспори Девети јануар, као Дан Републике Српске. У будућности ће се из те одлуке црпити правна снага да се промијену називи ентитета и на тај начин гази слободна воља народа.

Дакле, та одлука о конститутивности се може оквалификовати као злочин против мира, јер она може произвести штетне посљедице, па и изазвати сукобе.

Уставни суд БиХ не представља законодавну, извршну, нити класичну судску власт, већ је тумач и коректив све три гране власти, а посебно води рачуна да закони буду у складу са уставом, то јест са Анексом IV Дејтонског споразума.

Уставни суд својим одлукама не смије наређивати законодавцу шта треба радити и то на начин да утиче, па чак и да мијења друштвено-политички систем Дејтонске БиХ, у правцу да два народа буду дискриминисана, мајоризована, прегласавана.

Дејтонски споразум, као међународни мировни уговор, који је обезбиједио мир и политичко правно устројио Дејтонску БиХ мора имати већу правну снагу од свих међународних конвенција, одлука, па и евентуалних закона, а поготово који би рушили Дејтонски споразум и на тај начин дестабилизовали регион.

У очекивању да се одредите према опасности која долази од Уставног суда БиХ, као и да подржите иницијативу да стране судије коначно престану са радом у том суду, срдачно Вас поздрављамо.

Дане Чанковић,

Предсједник СНП – Избор је наш

(Видовдан)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *