Отворено писмо предсједнику Владе Црне Горе Милојку Спајићу

Пише: Веселин Матовић

Поштовани Предсједниче,

Као грађанин, који не припада ниједној политичкој странци, немам намјеру ни да Вас критикујем, али ни да Вам се за било шта захваљујем.
Али, као један од 27 средњошколских професора који су 2004, године, у знак протеста због противуставног (тада) и противразумног (и тада и сада) преименовања наставног предмета Српски језик и књижевност у тзв. Матерњи језик, одбили да изводе наставу у својим школама, због чега смо свих нас 27 остали без посла, хоћу да Вам поставим неколико питања.

Ви сте тада били млади, ђак или студент, али претпостављам да вам је познато шта се тада дешавало у нашем образовању, и да је, неколико година касније, и српски језик преименован у црногорски, који је у новом Уставу (2007), озакоњен као службени језик у Црној Гори, иако се на претходно извршеном попису становништва преко 63% њених грађана изјаснило да се њихов матерњи језик зове српски.
То преименовање (претпостављам да Вам је и то познато), проузроковало је деструкцију не само овдашњег образовног система него и свега осталог: националне свијести, система вриједности, културног обрасца, модела друштвеног понашања, културног насљеђа, подстакло ревизију историје, на крају – посијало раздор и мржњу у народу који баштини исто етничко поријекло, исти језик, заједничко историјско насљеђе, исте културне и моралне вриједности.
Преименовање језика, поштовани Предсједниче, као и наметање туђег писма једном народу или дијелу народа, без обзира на то од кога то долазило, од туђина или изнутра, од „зла домаћега”, поуздан је знак нечије намјере да се тај народ уништи, ако не физички, а оно да се порицањем његовог идентитета и неминовним отуђењем његове културне баштине, учини непостојећим.
То су најувјерљивије показали састављачи овдашњих наставних програма и уџбеника, за језик и књижевност, у којима нема ниједног писца рођеног у Црној Гори који је идентификован као српски писац! Разумије се: ако у Црној Гори није никада било ниједног српског писца (нити га данас има), онда, није било ни српског језика ни српског народа. Порука јасна да јаснија не може бити.
На тој поставци заснована је идентитетска и национална, заправо – државотворна концепција бившег режима (правдана фашисоидном намјером „стварања новог човјека у Црној Гори“), која, на жалост, није демонтирана његовим падом 2020. године. Напротив, она и данас са истом кондицијом трује и разара културно, духовно, морално и национално биће Црне Горе, а како ствари стоје, тако ће бити и убудуће. Заправо, тако ће бити све док се не утули њено жариште, запретано у чл. 13, Устава Црне Горе, у коме је, умјесто српског озакоњен, као службени, тзв. црногорски језик.

Поштовани Предсједниче,

Да је неко, дан након изборног пораза ДПС-режима, 2020, међу гласачима побједничке стране, спровео анкету, с питањем шта је, за њих, послије поништења тадашњег јакобинског Закона од слободи вјероисповијести, најважније да уради будућа власт, несумњиво, одговор би био: да промјени чл. 13 Устава ЦГ!
То и јесу била најважнија питања. Због њих су се десиле Литије, својеврстан народни устанак, а не због минималних пензија и пута у ЕУ. Не знам да ли сте Ви непосредно учествовали у тим збивањима, али је чињеница, да сте, ипак, без обзира на све Ваше квалификације и способности, захваљујући њима, постали прво министар а затим и предсједник Владе Црне Горе.
Зато ме чуди Ваш игнорантски однос према овом питању – најактивнијем конфликтном жаришту у, по много чему, поларизованом црногорском друштву. Да ли Вам је познато, рецимо, да је за посљедњих двадесет година, име српског језика скоро сасвим нестало не само из четвороименог назива наставног предмета за језик и књижевност, него уопште – из рјечника школске омладине. И да је процес потискивања српског језичког идентитета у овдашњем школском систему, као, уосталом, и у свим другим просторима, попримио културоцидне размјере. Година за годином, генерација за генерацијом – није далеко вријеме када ће (ако се тај процес што прије не заустави), име српског језика нестати не само из вокабулара него и из памћења будућих генерација. Зашто, поштовани предсједниче, затварате очи пред овим чињеницама?
Питање уставно-правног статуса имена српског језика није, формална, административна недоумица која се смије запостављати и одлагати за нека боља времена. Напротив, тo је питање које најдубље задире у биће народа, у крајњем – и у поимање живота и свијета, сваког појединца, и по којем се најдубље дијели Црна Гора.
Ви, међутим, тврдите да ће економски напредак државе и бољи стандард грађана учинити да тзв. идентитетска питања (па и ово) изгубе сваки даљи смисао, посебно након њеног уласка у ЕУ. Ваљда мислите да ћемо се, благодарношћу тамошњих домаћина, измирити у туђој иако то нијесмо могли у својој кући. Али, какво би било то измирење? До све остане како је бивши режим удесио, зар не?
Идентитетска питања нијесу ствар ни стандарда ни економије. Њих нијесу замрсили они који гледају како ће да преживе, него политичке, економске и интелектуалне елите, зарад својих интереса. Зар нам недавни дефиле шестопрстих патриота и поклоника новоцрногорског језикословља, с „лисицама“ на рукама, није напокон разјаснио ту загонетку?

Поштовани Предсједниче,

Знам да рјешење овог питања не зависи само од Вас, али се питам како ћете изградити модерну, европску државу , ако се не изборите за промјену њеног конфликтног Устава, неусаглашеног ни са језичком ни са друштвеном стварношћу? И да ли је могуће успоставити владавину права и „правду за све“ у држави у којој је сегрегација над половином њеног становништва озакоњена највишим правним актом? Односно, како ће се, са таквим уставом, Црна Гора, ако једном постане чланица Европске Уније, преобразити у демократску државу?
Значи ли то да ће нам тада бити свеједно како се зове језик којим говоримо, или ћемо се сви одрећи свог па проговорити неким туђим, есперанто или европејо језиком, на примјер? Или ћемо се утопити у неки други народ па се нећемо више звати ни Србима ни Црногорцима?
У ствари, сва ова питања своде се на једно: хоћете ли, поштовани Предсједниче, уколико недавно спроведени пописа становништва, још једном (трећи пут за двадесет година) потврди историјску доминацију имена српског језика на овом простору, покренути иницијативу за промјену чл. 13, Устава Црне Горе, или ћете зажмурити и пред том чињеницом и наставити да слиједите етногенетску концепције ДПС- режима, која је од Црне Горе направила једно од најконфликтнијих друштава у Европи?
Очекујући Ваш позитиван одговор, желим Вам свако добро од Господа и успјех у раду за добробит свих грађана Црне Горе.
Христос васкрсе!

Никшћи, 1. маја, 2024. Веселин Матовић, професор

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: