Ова новчаница је најчешће платежно средство на свијету

Другим ријечима, најцjењенија америчка новчаница познатa као Бенџамини, због фотографије Бенџамина Френклина, постала је најбројнија новчаница у оптицају.

Према подацима Федералних резерви, новчаница од 100 америчких $ данас је у оптицају више него икад раније, што је отприлике удвостручено још од глобалне финансијске кризе.

Откуд овакав бум? Да ли су Американци у време дигиталног плаћања почели да осећају носталгију за зеленим новчаницама? Не баш.

Иако је укупна потражња за америчком валутом заиста у порасту, јер рачуни у износу од 100 $ надмашују остале новчанице у обиму и укупној вриједности, ствар је у томе што је вецћина новчаница од 100 $ у промету ван САД-а, односно у иностранству, преноси ИМФ.

Према подацима ФЕДа у Чикагу, готово 80 одсто рачуна од 100 $ и више од 60 одсто свих америчких рачуна су у иностранству, што је дупло у односу на 30 процената колико је било 1980. године.

Геополитичка нестабилност

Геополитичка нестабилност могла би бити један од разлога за пораст новчаница од 100 $, сматра економиста ФЕДа Рут Џадсон.

„Прекоморска потражња за америчким доларима вјероватно је вођена статусом сигурног добра. Потражња за готовином, посебно из других земаља, расте у време политичке и финансијске кризе„, каже Џудсон за Ецон фокус.

Подаци из 2017. показују да се међународна потражња за америчким доларима повећала током деведесетих и почетком 2000-их, а затим се стабилизовала или опала након појаве евра 2002. године.

Овај пад потражње наставио се до краја 2008. године, када је глобална финансијска криза покренула поновну потражњу за америчким новчаницама.

Гдје су све те новчанице

Гдје су тачно новчанице од 100 $ ових дана немогуће је поуздано знати.

Било да се ради о рату или избјегличкој кризи на Блиском Истоку или метежу у Венецуели, лако је замислити колика је тамо важност готовине – нарочито велике вриједности неке глобално прихваћене валуте.

Такође, неповјерење у локалну валуту доприноси фактору.

Постоје, наравно, и друга могућа објашњења.

Готовина није увијек с корупцијом

Помоћник генералног директора ММФ-а Надим Кириакос-Саад стручњак за борбу против прања новца каже да сива економија, рад на црно и незаконите трансакције доприносе повећаном оптицају ове новчанице.

„Са све већом дигитализацијом платних система последњих година забринутост око следљивости могла би бити фактор. Али, погрешно је увијек повезивати готовину с корупцијом„, каже он.

Професор економије са Универзитета Харвард и бивши главни економиста ММФ-а Кенет Рогоф каже да су незаконита активност и крупне новчанице уско повезане, преноси б92.

„Валуте с високим вриједностима углавном се користе за избегавање пореза и такси, као и за илегалне активности. Станови и куће у већим градовима широм свијета свакодневно се плаћају коферима готовине, а то није због тога што се купци плаше банкрота„, објашњава.

Још један фактор

Рогоф додаје да можда постоји још један фактор:

„Илегална потражња за папирном валутом сигурно дјелимично расте јер су каматне стопе и инфлација изузетно ниске.“

Али зашто баш долар кад и друге земље имају валуте које се користе у иностранству.

„Мислимо да је значај стране потражње јединствен за долар. Остале валуте се такође користе ван матичних земаља, али долар има највећи удио резерви који се држе изван земље,“ објашњава.

Глобална валута

Према Рогофу, кључна улога долара као доминантне међународне резервне валуте може бити кључна.

„Долар је сада једина глобална валута. Евро је застао, а ренминби је деценијама далеко„, каже он.

Неки угледни економисти, укључујући Рогофа и бившег америчког министра финансија Лоренса Самерса заговарали су поступно укидање папирне валуте високог апоена како би се обесхрабрила утаја пореза и други облици корупције.

Индија и земље еврозоне учиниле су управо то последњих година: Индијска резервна банка повукла је новчанице од 500 и 1.000 рупија из оптицаја и одузела им статус легалног плаћања у 2016. години, с реметилачким ефектима, док је Европска централна банка престала да производи и издаје новчанице од 500 евра почетком 2019. године.

Неће бити промјена

Међутим, нема знакова да су Бенџамини на изласку. Разлози опстанка новчанице од 100 $ су трошак њихове замјене са већим обимом од 50 $, могуће економске последице такве акције и неизбежно смањење броја страних компанија – профит који влада ствара од издавања валуте. Наиме, рачун од 100 долара кошта владу 14 центи, што резултира редовним добитком, а Рогоф тврди да би било какви губици били надокнађени смањеном утајом пореза и криминалом.

Неко се пита шта би Бењамин Франклин могао да направи од свега овога. Амерички отац који је познат по савјету да је „уштеда пенија зарађена пени“, сада није само лице с највредније новчанице у његовој земљи, већ вјероватно и најпопуларнија папирна валута на свету. И упркос великом технолошком напретку дигиталних система плаћања, популарност његових рачуна нема назнаке да ће пасти.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: