Ови људи нису заслужили Нобелову награду за мир

Многе награде су бесмислене, међутим, неке су бесмисленије од других. Нобелова награда за мир вероватно је једна од тих.
Судећи по тестаменту Алфреда Нобела, Нобелова награда за мир додељује се индивидуама и институцијама које су „урадиле највећи или најбољи посао за братство између нација, смањиле или у потпуности елиминисале војску и које су промовисале и одржавале мировне конгресе“.

Како је свет напредовао, Нобелов комитет је оправдано изменио своју интерпретацију овог едикта.

Сајт „Business Insider“ пронашао је 12 тренутака када су добитници ове награде разоткрили кратковидост комитета, у најбољем случају.

Елиху Рут (1912)

Рут је награђен за велики број мини-достигнућа. Деценију касније нашао се под истрагом због надгледања бруталне репресије покрета за независност Филипина док је био секретар за рат, а земља је наредних 30 година остала под јурисдикцијом Сједињених Америчких Држава.

Аристид Бриан (1926)

Бриан је био министар спољних послова Француске, а награду је добио због Локарно споразума.

Овај споразум односио се на западне границе Немачке. Међутим, он је источне границе оставио слободним за арбитражу, што значи да су слабије нације морале да самостално преговарају о својој егзистенцији са Немачком.

Пољски министар спољних послова је тридесетих година прошлог века о споразуму изјавио следеће: „Немачка је званично замољена да нападне Исток у замену за мир на западу“.

Френк Келог (1928)

Келог је 1928. године био државни секретар САД и креатор примирја у ком су се лидери свих великих сила договорили да се одрекну рата.

Ово је у то време изгледало као одлична идеја – Први светски рат и даље је представљао свежу успомену за многе.

Међутим, сада се на ово примирје гледа као на шалу с обзиром на то да је свега неколико година касније Немачка почела да силом шири своје границе.

Карл Вон Осецки (1935)

Ово је случај када права особа добије праву награду али се чланови комитета понашају срамно. Вон Осецки, писац и пацифиста, помогао је да се открије тајно наоружавање Немачке које је кршило споразум потписан у Версају.

Два члана Нобеловог комитета напустила су комитет након ове одлуке а Хитлер је ухапсио Осецког који је потом послат у концентрациони логор.

Нико (1948)

Правила за добијање Нобелове награде помало су чудна. Постоји опција њеног недодељивања у случају да је нико није заслужио. Међутим, 1948. године једна особа сасвим сигурно је заслужила да је добије – био је то Махатма Ганди који је водио ненасилни покрет за независност Индије и који је нажалост многих убијен.

Већ 12 пута је био номинован за ову награду али је био прескочен. Још једно правило каже да се ова награда не додељује постхумно тако да Нобелов комитет није нашао за сходно да у овом случају направи изузетак.

Хенри Кисинџер и Ле Дук То (1973)

Париски мировни споразум је поставио услове за завршетак рата у Вијетнаму започињањем прекида ватре. И истина је да је војска САД започела своје повлачење, али раније те године она је била у тајној акцији бомбардовања Камбоџе током које је живот изгубило на стотине хиљада људи, а све то предводио је Кисинџер, откривено је.

Ле Дук То, наследник Хо Ши Мина као вођа комунистичке партије Вијетнама, ипак је одлучио да не прихвати награду, за разлику од Кисинџера.

Јасер Арафат, Јицак Рабин и Шимон Перес (1994)

Ово је још један очигледан пример кратковидости Нобеловог комитета. Споразум у Ослу изгледао је као добра идеја у то време, али је заправо представљао само привремени застој у једном од најдуговечнијих конфликата на свету.

Кофи Анан и Уједињене нације (2001)

Можда се Уједињене нације чине изузетно непажљивим данас, у прилог овоме може да иде и аргумент да је Анан само убрзао овај пад када је 2004. године свом сину доделио уговор за програм „Оружје за храну“ у Ираку. Иако је технички ослобођен сумњи над њим се и даље надвија сенка сумње након истраге.

Барак Обама (2009)

Сам Обама је изјавио да није достојан Нобелове награде за мир, и све су прилике да је те године Ноблеов комитет требало да изостави добитника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: