„Ово је светац који хода!“ Тренутак када је агент ФБИ-а клекао пред патријархом Павлом

Када човек сретне човека и загледа се у њега, а на том човеку све људско, а душа Божија, ето такав се осећај родио у срцу агента ФБИ-а , тог далеког лета 1992. године, када се обрео пред једним Србином, а снага онога што срео лежала у смирености и дубокој вери. Патријарх Павле, у својој једноставности и светости, тихо је зашао у воде Пацифика, погледао небо и изустио кратку молитву. Узевши два бела каменчића, пољубио их је са истом љубављу којом је сваког човека прихватао. Мален растом, успео је да цео свет понесе у себи, а читава планета била му је тесна. Вечност и Царство Небеско били су мера његове душе и његов једини хоризонт.
„Ово је светац који хода,“ изустио је агент, клекнувши на колена. У том тренутку, на хиљадама километара удаљен од своје отаџбине, на путовању са једног на други крај Америке, из Лос Анђелеса у Чикаго, Патријарх Павле, ненаметљив и тих, без усиљених гестова, показао је ко је он. Тихи молитвеник и пастир народа, али и живи пример истинске љубави према Богу.

На самом почетку поста, у сусрет рођењу Христовом, сетимо се његових речи и поука које су сада већ, дубоко уткане у биће српског народа. Патријарх Павле нас је учио да је пост далеко више од уздржавања од хране. Он је подвиг душе, време када се избацује оно што је лоше, а на његово место сади оно што је добро.

Гордост: Корен великог пада

„Не сматрај себе бољим од других, чак и ако постиш,“ често је говорио патријарх. Гордост је опака замка у коју човек лако упада. Они који се уздижу изнад других због свог подвига поста, чине га празним и лицемерним. „Пост треба да буде тајан, без хвалисања и без мржње, зависти или оговарања,“ учио је. Истински пост је онај који приводи човека смирењу, а из смирења се рађа знање да је спасење могуће само у Божјој милости.

Преједање: Скривена замка

Једна од најдирљивијих поука патријарха Павла јесте да је преједање грех, без обзира на то шта једемо. „Ако једемо неумерено, чак и посну храну, нисмо учинили ништа,“ упозоравао је. Пост нас учи да обуздамо страсти, да се окренемо духовном, а не да тражимо задовољство у јелу. То је тренутак када се човек суочава са собом и својим слабостима, када се у срцу зачну скромност и уздржаност.

Непоштовање поста: Пут удаљавања од Бога

Није случајно што је патријарх Павле увек инсистирао на поштовању црквених правила. Пост није само лична ствар, већ чин љубави према Богу. Он нас враћа суштини, унутрашњем миру и спремности да примимо Божју благодат. „Својевољно одступање од поста је као окретање леђа дару који нам је дат за спасење,“ говорио је.

Патријарх Павле није био само учитељ. Он је био живи пример. Тај једноставни гест подизања каменчића из Пацифика, није био само тренутак занесености у молитви, то је био чин љубави и захвалности према свему што је Бог створио. Љубио је природу, људе, ваздух, воду, па чак и камен, јер и наситнија материја је показатељ да је Бог свемогућ.

Док улазимо у овај пост, запитајмо се: да ли смо спремни да избацимо гордост, обуздамо своје страсти и вратимо се Богу? Да ли ћемо само да делимо цитате нашег блаженопочившег патријарха или ћемо и живети по завештању његовом, ми деца његова. Да ли смо спремни да живимо по ономе чему нас је патријарх Павле учио, тихо, смирено, у љубави према ближњима и са дубоком вером у срцу?

Почнимо данас, овог трена, нека нам душа затрепери молитвом у срцу. Пут ка спасењу је пред нама.

Извор: srpskiugao.com

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: