Оженићу те кад падне Мило
1 min read
Пише: Бојан Крстановић
Ове ријечи су постале симбол вјере у побједу добра и путоказ у борби за то добро. Изговорио их је (тада малољетни) Никола Горановић прије скоро девет година младој црногорској одиви Сари Дендић. Можда звучи невјероватно да младић не обећава куле и градове како је то, нажалост, обичај данас код омладине. Можда би им већина данашњих родитеља рекла да су премлади за такву борбу; јер, данас родитељи убјеђују дјецу да су премлада за било шта до трисесете године… Никола и Сара су на вријеме започели борбу. Нису дошли у странку да би десет година лијепили постере и разносили сендвиче зарад неког радног мјеста. Дошли су да бране своје право на нормалан живот. Дошли су да се боре за бољу будућност свих људи.
Јер… шта су могли? Родитељи им нису блиски сарадници властодржаца нити криминалци. Никола и Сара нису имали пуно избора. Нпр. могли су да оду у те несрећне виле на мору и да буду жртве проституције и наркоманије. Ако се некако сачувају од тога онда их чека неки сезонски посао за шачицу еврића. Ако случајно имају неку дједовину морали би је продати криминалцима и профитерима да би се још коју годину прехранили. У најбољем случају, морали би да напусте најљепшу земљу на свијету јер она постаје легло сваког неморала и сваког зла. Овакве услове обезбједила им је власт и они су знали да је пад ове власти на челу са Милом Ђукановићем од суштинске важности за сваког човјека у Црној Гори. Никола и Сара ништа од наведеног нису прихватили. Ишли су они у Тиват али не у “Porto Montenegro” него на Превлаку, да се надахну моштима Светих Мученика; да доживе и осјете значај Превлаке.
Тако редом, ишли су у Дајбабе, Цетиње, Ждребаоник, Жупу, Острог… доживљавали су шта је права света Црна Гора и то их је кријепило за борбу против свега што је ту свету земљу скрнавило. Њихова борба није партијског него егзистенцијалног карактера. Знали су добро да је ова власт подједнако лоша и за њихове другаре друге национачности. Њихов патриотизам није био запрљан мржњом према другим људима.
Ипак, највећи ударац за њих било је сазнање да им власт нуди прилику да нпр. у Острог дођу као у музеј, плате улазницу, разгледају, попију пиће и заврше посјету. Ово је још и мање лоша верзија. Замислите да дођу а тамо неки Мираш и његови проклетници скрнаве и тргују светињама. Не, Никола и Сара хоће Острог у којем се служи Света Литургија. Острог и све друге манастире у којима живе дивни монаси који су животе своје уградили у ове светиње. Хоће Цркву коју признаје сав православни свијет.
Коначно! Дочекали су! Њихова борба је окончана, њихова побједа је извојевана. Они и њима слични направилу су од Црне Горе земљу којој може да завиди цијели свијет. Достојни су насљедници и Немањића и Петровића. О овом покољењу тек ће да се прича и пише. Нека их драги Бог укријепи да згазе на змију која је покушала да отрује све што је свето у Црној Гори. Ниџо, брате мој, ПАО ЈЕ, СЛОБОДНИ СТЕ… нека вам је срећно! Рађајте такве као што сте ви. Хвала Богу што вас имамо.
(asinfo.info)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tebe n.n.niti sam komentarisao niti me interesuje..Samo sam izbio svoje mišljenje Nikoli i Sari
?
Ne dozivljavam kao pobjednike one koji dobijaju na kvarno, a znamo kako su dobijali. Znamo i kako ce da im se vrati. I sto duze cekaju da im se vrati za sva njihova nepocinstva, to ce im biti gore.
Ženi se odma pre izbora . Poslije ćeš da čekaš minimum još par godina .A za to vrijeme možeš potomstvo da stekneš.
Folivora, ili folivera ili prolivera, ne znam kako te krste, ja sam u svom komentaru napisao „da sam čekao da Milo padne, nikad se ne bih oženio“, što će u prevodu na naš dobri stari srpski jezik reći da sam se oženio… Nadam se da si ukapirao/la, i da nema potrebe da ti to sad crtam kako bi razumjela…??
30 na izborima svedocimo svoju rijesenost da Crna Gora ne postane Sodoma i Gomora. Izboricemo se uz Boziju pomoc za svetu Crnu Goru.
Anonimni, ja sam toliko godina učestvovao, i nažalost redovno gubio, na izborima. Taksativno – parlamentarni izbori 1990, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012. i 2016. godine (komada osam?); savezni (predsjednički) izbori 2000. godine; referendum 2006. godine; predsjednički izbori 1990, 1992, 1997, 2002/03, 2008, 2013. i 2018. godine (komada sedam??)… ukupno 17 poraza, plus porazi na lokalnim izborima… cirka 25 teških, stresnih poraza, a nateži, najstresniji poraz na pokradenom referendumu… Imalo mi srce strefit’ kad je znojavi i ushićeni Zlatko Vujović, tog 21. maja 2006. godine, u 21:20 h, proglasio pobjedu indenpendističkog bloka, i kad su, uz Montenegrine, „tradicionalni prijatelji“ Crne Gore – Šćiptari i muslimani, počeli da evivaju i šenluče…
P.S. E, vala, što je mLogo, dosta je… vakat je da se i ja omrsim??…
Zelja CE te biti gubitnice…
Nikola, Saro, znači, uzećete se tek kao penzioneri u staračkom domu ?… Hmmm, da, mada nikad nije kasno??…
Gospodo, zašto minusi na moj komentar, samo sam se zezao, što od posprde, što od muke…
P.S. Da sam se ja 1990. godine zakleo da ću se oženiti kad Milo padne, dočekao bih kao neženja skoro pedesetu?, i ko zna da l’ bih se ženio i mrčio, i da l’ bi ga moga’ sad mrčit’ kod neke mlade nevLJeste…???
… Bolje da si!
?Anonimni@, ugrabio sam?… a možda bolje i da nijesam?… Ko je to, uz dužno poštovanje, zaljubljen u sopstvenu ženu, i to posle petnaest godina braka?
P.S. Teško meni, kud me napadaju putinisti, đokisti, crveni, projugoslovenski Srbi, sad će mi se navramit’ i ove muškarače iz ženskog NVO sektora…??