Оживљавање „Северног тока“: Између пустих снова и геополитичке реалности

Медијски извештаји да амерички инвеститори тихо истражују могућности активирања руског гасовода „Северни ток 2“ на први поглед делују незамисливо. Али, у „енергетском“ свету, прагматичност често има примат над идеологијом.

Да ли САД заиста желе да активирају пројекат који су годинама саботирале и шта би то значило за Европу, глобална тржишта енергената и крхки геополитички баланс, за РТ интернешенел објашњава Ибгал Гулијев, заменик директора Међународног института за енергетску политику и дипломатију на Универзитету МГИМО.

Стратешки искорак Вашингтона: Економија изнад политике?

Годинама је америчка политика према „Северном току“ била јасна: блокирај, блокирај, блокирај. Образложење је било једноставно – сузбити „руски утицај“ у Европи и осигурати уносна извозна тржишта америчким произвођачима.

Ипак, упркос напорима Вашингтона, зависност Европе од руског гаса никада није нестала. А сада, са премештањем глобалних енергетских трендова, економска стварност присиљава на преиспитивање.

Постоји неколико разлога зашто би САД размотриле оживљавање „Северног тока“:

• Најпре, ту су инфраструктурни изазови будући да је ЛНГ инфраструктура Европе недовољна да у потпуности замени гас из гасовода што чини брзо пребацивање на амерички течни гас нереалним.

• Ту је и цена. Амерички ЛНГ је знатно скупљи од руског гаса, а са европским индустријама које се већ боре са високим трошковима енергената, прагматично решење је и привлачније.

• На крају – глобална конкуренција за ЛНГ. Азија, нарочито Кина и Индија, повећава своју ЛНГ потражњу, што значи да ће САД можда преиспитати колико им се исплати да Европа буде њихово примарно ЛНГ тржиште.

Ако се Вашингтон заиста укључи у разговоре око „Северног тога“ то неће бити чин добре воље према Москви, већ хладан, прорачунати потез успостављања равнотеже између америчких економских и геополитичких интереса, наводи Гулијев.

Европа и одржавање равнотеже: Између јастребова и прагматичара

Када је реч о Европи, ЕУ никада није имала јединствен став према руском гасу. Иако блок званично жели да прекине зависност од руских енергената, унутрашње поделе су евидентне.

• Економска реалност Немачке: Као највећа европска економија, Немачка се бори са дугорочним последицама пораста цена енергената и отварање „Северног тока“ могло би да буде спас за зарибали „мотор Европе“.

• Француско балансирање: Париз је прагматичан у својој подршци енергетској диверзификације Европе. Земља јесте уложила у нуклеарну енергију, али ипак тражи политику која обезбеђују економску стабилност.

• Источна Европа: Пољска и балтичке државе противе се било каквој реинтеграцији Русије у енергетске токове Старог континента из страха од „руског утицаја“.

Другим речима, потенцијални споразум о „Северном току“ би покренуо политичку олују унутар ЕУ, продубљујући поделу између економских „прагматичара“ и геополитичких јастребова.

Руске стратешке калкулације: Ризици и награде

За Москву, било које америчко учешће у „Северном току“ представљаће и златну прилику и стратешку коцку, сматра Гулијев.

• Поврат кључног извозног тржишта: Упркос окретању ка Азији, Европа и даље остаје суштински ток прихода за „Гаспром“.

• Ослањање на Кину: Како Русија све више извози енергената, тако ризикује да постане превише зависна од Пекинга и оживљавање „Северног тока“ би могао Москви да прижи покриће.

• Пуњење државне касе: Са санкцијама Запада и трошковима Специјалне војне операције, свако повећање прихода било би финансијска победа за Русију.

Истовремено, потенцијални договор са САД има значајне ризике:

• Потенцијална америчка контрола на токовима гаса: Ако су укључени амерички инвеститори, да ли ће Русија задржати пуни суверенитет преко операција нафтовода?

• Политички услови из Вашингтона: Договор би вероватно имао „репове“ и потенцијално ограничио руску стратешку флексибилност.

• Неизвесност америчке политике: Ако Трампова или било која друга америчка администрација преокрене курс у будућности, Москва би могла да се нађе у новом енергетском „окршају“.

• Једноставно речено, Русија ће прићи евентуалном оживљавању „Северног тока“ са изузетним опрезом, како би задржала максималну контролу и минимализовала спољне претње.

Кина и Блиски исток

Судбина „Северног тока“ није само ствар Америке, Русије и Европе већ је део много већег енергетског померања са кључним глобалним играчима.

Кина тако пажљиво прати руске „енергетске односе“ са Западом. Ако Европа покаже било који знак да поново жели да отвори врата руском гасу, Пекинг би могао да искористи прилику да преговара о сопственом енергетским уговорима са Москвом и тражи повољније услове. Као један од највећих купаца руских енергената, свако попуштање зависности Москве од Азије, подстакло би стратешке рекалкулације у Пекингу.

У међувремену, енергетски тешкаши Блиског истока попут Катара и Саудијске Арабије, раде агресивно да се дубље увуку у европско ЛНГ тржиште. Потенцијални повратак „Северног тока“ могао би да им поремети планове и подрије дугорочне стратегије да постану неопходни играчи у европском енергетском пејзажу.

Истовремено, док европска креатори политика и даље форсирају зелену транзицију, пут ка обновљивој будућности остаје спор и неуједначен, а реалност је да ће природни гас остати главна енергетска компонента континента.

Сага „Северни ток“ зато је много више од самог гаса – ради се о томе ко контролише проток енергената у свету који се брзо мења.

(РТ Балкан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: