Озрачена Луштица: Луксузни комплекс граде на пјену од осиромашеног уранијума

Процјењује се да је Луштица за вријеме НАТО бомбардовања била гађана са преко 300 пројектила са уранијумским пуњењем. Авион-бомбардер А-10 америчког ратног ваздухопловства, 30. маја 1999. године, у два наврата гађао је бомбама са осиромашеним уранијумом рт Арза на полуострву Луштица. Годину дана након бомбардовања, испитивања која је спровео Центар за екотоксиколошка испитивања, показала су да је зрачење на том подручју 50 пута веће од дозвољеног. Засипања Луштице осиромашеним уранијумом сјећају се мјештани.

– Била сам 1999. године на Арзи. Стицајем околности ми нијесмо знали о чему се ради. Ишли смо на купање за вријеме бомбардовања. Међутим, врло брзо након тога су биле постављене жуте траке и била је означена зона забране, каже Биљана Глигорић из НВО „Експедицио“.

Она каже и да нема никаква сазнања да су рађена истраживања. О истраживањима не зна много ни Миљан Вујошевић, али и он се сјећа бомбардовања.

-Ја сам тада био у поморским диверзантима, и били смо смјештени веома близу. Видјели смо кад су празнили муницију. У лету, кружила су три А-10 авиона и испаљивали муницију. Нешто је пало у море, већина на копно. Колико ја знам, то су затрпали и бетонирани, тако да то није отклоњено потпуно. Једне прилике, нашао сам био комад метка, у мору, само сам га узео и бацио даље, јер је био баш у плићаку близу купача. Ја сам боравио у Мириштима годину дана послије бомбардовања, рибарио и купао се. На острву Госпа, до Арзе, боравио сам девет мјесеци, обнављали смо манастир, скоро сам радио налазе крви и за сад ми није ништа, каже Вујошевић.

Рт Арза чишћен је током 2001. и 2002. године, када је уклоњено 90 одсто штетних материја.

–Систематски испитивање и деконтаминација рта Арза почела је првог фебруара 2001, прије него што је НАТО јавно објавио своје податке о употреби убојних средстава на бази осиромашеног урана на територији Југославије, а такође и прије објављивања извјештаја УНЕП-а о употреби осиромашеног урана. Кампања је настављена током априла и маја 2002. године, а цјелокупни Пројекат је завршен током новембра и децембра 2002. године. Током реализације Пројекта ангажовано је укупно 18 домаћих стручњака, 10 цивила и 8 војних официра, и око 12 особа у логистици. Двије прве фазе Пројекта је финансирала Влада Црне Горе а посљедња фаза финасирана је од стране Савезне владе, пише на сајту Центра за екотоксиколошка испитивања.

Чишћења Луштице сјећа се и директор НВО „Српски соко“ Небојша Рашо.

–Луштицу су чистили за вријеме Савезне републике Југославије. Проблем је што то није било одмах послије бомбардовања, већ неколико година након бомбардовања. Сигурно је у тим годинама било штете. Да ли је очишћено то се не може тврдити са сигурношћу. Вазда могу остати комади пројектила, каже Небојша Рашо.

Он каже да се грађани ту ипак купају. О здрављу се пуно не мисли. Истиче, да ни они који подржавају НАТО не споре да је било загађења.

–Кажу да је највећи проблем био у води и земљи. Мени је чудно, људи се тамо купају без обзира што знају. Сви се слажу, чак и ови НАТО заговорници да је бомбардовање изазвало велико загађење, с тим што они неће да кажу да је осиромашени уранијум, али кажу да је пето-хемијом бомбардовано по Србији, а тај облак гдје је год отишао изазвао је загађење.

Бомбардовање Арзе утицало је и на Хрватску, јер куда год се воде крећу и вјетар дува, он носи са собом честице, тврди Рашо и каже да држава не жели да испита тај терен.

–Статистички подаци говоре да је драстично повећано оболијевање од рака, само они то неће да признају, држава неће да испита. Ни сада. Ако ће ту нешто да се гради, па бар да дођу да испитају терен. Никаква испитивања нису рађена. У Србији, тек сад, након 19 година се формира Комисија да се тамо то испитује. Не знам ни имамо ли ми какве могућности за испитивања. Када су била та чишћења долазили су из Винче стручњаци и чистили. Питање је и да ли Црна Гора има кадар да то испита, истиче Рашо.

Из Еколошког покрета „Озон“ кажу да знају једино за истраживања која је спровео Центар за екотоксиколошка истраживања.

–ЦЕТИ је реализовао теренска истраживања током којих је утврђено да је ниво зрачења на простору рт Арза до 50 пута већи од локалног нивоа природног зрачења, а што се доводило у везу са коришћењем осиромашеног урана током надасве нехуманог дјеловања НАТО-а, каже Александар Перовић из НВО „Озон“.

Након објаве да је радиоактивност вишеструко већа од дозвољене, ЦЕТИ је рекао да је зона, ипак, безбједна за грађане.

-ЦЕТИ је након реализованог пројекта деконтаминације тог простора упознао јавност да је рт Арза потпуно сигуран и безбједан за неограничен приступ грађанства, па имајући у виду да се ради о институцији коју је основала држава, што би требало да обавезује и на одговорност према јавно изреченој информацији, немам разлог да сумњам да се након реализације пројекта на бази чињеница одлучило да се рт Арза тако представи, објашњава Перовић.

Грађани сами бирају гдје ће се купати и гдје желе да одмарају. Луштица је данас привлачно одмаралиште како за домаће, тако и за иностране туристе. И инвеститори сматрају да је вриједно улагања вишемилионских свота новца. Чини се да се на осиромашени уранијум свјесно заборавља.

–Очигледно, Луштица јесте интересантна и за домаће и стране туристе, и за стране и домаће инвеститоре, па сам мишљења да рт Арза као предмет НАТО бомбардовања са осиромашеним ураном, лагано иде у други план, каже Перовић.

Приликом пада муниције „обогаћене“ осиромашеним уранијуом, и ударом у чврст предмет, сагоријева уранијумска компонента и ослобађа се уранијумска прашина, која је радиоактивна. Та прашина, вездухом лако се преноси, па је упија земља, биљке, а удисање те прашине штетно је за здравље. Да би се земљиште у потпуности очистило од радиоактивне уранијумске прашине потребно је да прође 4,5 милиона година.

– Као што сам већ истакао последице изложености осиромашеном урану свакако носе са собом и пријетњу од оболијевања, и то се неријетко дешава у значајном периоду након те изложености. Наша организација се није бавила таквим анализама. Вјерујемо да то јесте требало да буде предмет интересовања неког ко се бави јавним здравље, како на локалном, тако и на националном и међународном нивоу, апелује Перовић.

Авиони НАТО алијансе бомбардовали су Арзу са око 300 пројектила са радиоактивном муницијом. Није гађан никакав војни циљ, није било потребе за употребом овакве врсте муниције. Нигдје у близини није се налазила ниједна војна јединица, чак се и ПВО јединица повукла са Луштице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: