ИН4С

ИН4С портал

П. П. Његош некад и сад

Драган Копривица

Пише: Проф. др Драган Копривица

 

Овим текстом само питам…

У званичној формулацији стоји да је “Његошев дан црногорски празник културе, који се сваке године обиљежава 13. новембра, у спомен на дан рођења једне од најзначајнијих личности у историји Црне Горе – Петра Другог Петровића Његоша, књижевника, филозофа, владике и владара, чији је ‘Горски вијенац’ једно од најзначајнијих дјела црногорске националне књижевности”.

С обзиром, дакле, на то да с радошћу прихватамо чињеницу да је Његош био пјесник и мудрац над многим пјесницима и мудрацима, посебно над нама обичним смртницима, и његовим необичним поштоваоцима, да ли коме, и зашто онда смета кад он “Горски вијенац”, управо “као једно од најзначајнијих дјела црногорске националне књижевности” започиње управо “Посветом Праху Оца Србије”… И кад у “Горском вијенцу” стоје и стихови да Карађорђе:

“из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;”

…Наведимо и друге стихове из “Горског вијенца”, у којима Његош посвећује пажњу српству, и то из два различита угла: и дивећи му се, и критикујући дјелове његове историје:

“Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.”

“Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће,
ал хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,
гле, Српкиње сада рађу… Благородством Српство дише…
Бјежи, грдна клетво, с рода – завјет Срби испунише!”

“Палеолог позива Мурата
да закопа Грке са Србима.”

“Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега?”

“Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије!”

…Његош има критички став у “Горском вијенцу”, кад каже сљедеће:

“Бог се драги на Србе разљути
за њихова смртна сагрешења.”

…Његошева и критичка и афирмативна мисао о српству огледа се и у сљедећим стиховима:

“О проклета косовска вечеро,
куд та срећа да грдне главаре
све потрова и траг им утрије;
сам да Милош оста на сриједи
са његова оба побратима,
те би Србин данас Србом био!”

“Бог се драги на Србе разљути:
седмоглава изиде аждаја
и сатрије Српство свеколико,
клеветнике грдне и клевету.”

“И чујте ме добро, Црногорци:
траг по трагу мени погинуо,
да је бјеше Србин уграбио
ако хоћах главе обратити,
та невоља како ме бољела!”

“Тад би ми се управо чинило
да ми св’јетли круна Лазарева,
е слетио Милош међу Србе;”

“Не кће Србин издати Србина
да га свијет мори пријекором,
траг да му се по прсту кажује”

“Витезови, Срби вртијељски,
луча ће се вазда призирати
на гробницу вашу освештену!”

…Дакле, и после свих ових издвојених врхунских стихова из “Горског вијенца” види се Његошева посвећеност српству, љубав према њему, али и критички став без остатка, како то само умију зборити и писати великани духа.

…Зато, на крају, још једном исто питање: је ли ово Његош, притом и из незнања, правио неку штету Црној Гори величајући и критикујући истовремено Њему мило српство?

Само питам…

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy