Пацке Савета Европе Хрватској: Хитно промените политику према српском језику и ћирилици

Хрватска треба да промовише свест о српском језику и култури као саставном делу културне баштине Хрватске, што подразумева и његову промоцију у редовном образовању и медијима, наведено је у Препорукама за тренутну акцију Седмог извештаја о Хрватској Комитета стручњака за Европску повељу о регионалним или мањинским језицима Савета Европе.

Треба предузети одлучне кораке у промоцији поштовања, разумевања и толеранције у друштву као целини у односу на српски језик у Хрватској, наводи се.

Потребно је, указује се, и ојачати употребу српског језика и писма, дакле ћирилице, на нивоу локалних власти, регионалне и локалне самоуправе и повећати број општина у којима се српски језик и ћирилица равноправно и службено користе.

Све то стоји у данас објављеном Извештају на више од 60 страница у којем се детаљно описује положај, правни и стварни, сваког мањинског језика у Хрватској.

Препоруке за тренутну акцију најважнији су део препорука за сваки поједини језик и држава чланица Савета Европе, а Хрватска не само да је чланица него је и њена држављанка Марија Пејчиновић, чланица ХДЗ-а и бивша министарка спољних послова, уједно и главна секретарка Савета Европе.

Препорукама се позива да хитно промени или допуни своју политику или начин деловања према поједином мањинском језику.

Комитет стручњака је Хрватској препоручио и како побољшати заштиту и промоцију српског језика. У томе се истиче препорука хрватским властима да се придржавају свих обвеза према Европској повељи о регионалним или мањинским језицима које се још не сматрају „испуњеним“.

Није „испуњено“, напротив бележи се погоршање, у „одлучној акцији промоције српског“ или „обезбеђивању корисницима српског језика да могу поднети усмене или писане захтеве локалним испоставама националне власти и добити одговор на српском језику“, наводи се у Извештају, преноси портал хрватског недељника „Новости“.

У делу „даље препоруке“ Савет Европе позива власт и наводи употребу српског (ћириличног) писма у јавним услугама које пружа управа, промоције и употребу или усвајање назива места на српском језику (ћириличном писму), као и редовно емитовање телевизијског програма на српском језику довољно дугог трајања.

У извештају се констатује да је положај српског језика након објаве резултата пописа становништва ослабљен те да више није у равноправној и службеној употреби у Вуковару и Доњим Кукурузарима.

„Комитет стручњака подсећа да Повеља захтева позитивну акцију власти на промовисању мањинских језика и подразумева предузимање проактивних мера како би се обезбедило њихово системско коришћење. На основу расположивих информација то није случај са српским“, стоји у извештају у којем се генерално оцењује да се у Хрватској мањински језици широко користе у образовању, али су ограничени у јавној управи и радио-телевизији, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: