Пад Америке

Оствариле су се две трећине највећег америчких страха – политичког и економског савеза Русије, Кине и Немачке.

Недавно сам прочитао занимљиву анализу америчке спољне политике. Веома цењени професор са Харварда, саветник вашингтонске администрације, пред мањим и интимним аудиторијумом незванично је рекао да је један од највећих америчких страхова потенцијални политички и економски савез Русије, Кине и Немачке. Таква алијанса би Америку учинила ирелевантном по питању светских проблема и САД би изгубиле своју позицију лидера развијеног света.

Мислим да је управо то оно што се сада догађа. Разлог? Лоше спољнополитичке процене дела актуелне власти у Вашингтону.

Шта се догодило?

Америка већ неколико година покушава да смени Владимира Путина. Вашингтон је покушао да га понизи и изазове економске тешкоће у Русији које би га коштале председничке функције. То је била намера због одбијања Русије да следи америчку стратегију према, између осталих, Авганистану, Сирији, Либији и Ирану.

Бумеранг ефекат санкција

Стејт департмент је у циљу подривања Путиновог режима подржао украјинску Мајдан револуцију и ургирао да се Украјина придружи НАТО, што би био потез усмерен против Русије. У таквом развоју догађаја Путин је увидео шансу да преузме контролу над Кримом.

То је натерало Запад да Русији уведе санкције, које ће је искључити из светског финансијског система, и да, у сарадњи са Саудијском Арабијом, цене нафте одржава на ниском нивоу. Све у свему, амерички тврдолинијашки приступ био је усмерен на изазивање значајних економских проблема у Русији са циљем да се смени председник Путин.

На крају је то довело до бумеранг ефекта.

Истина, због санкција и ниских цена нафте, економска ситуација у Русији данас није лагодна, али Русија је у прошлости научила како да се носи са кризама. Преживела је Наполеона. Преживела је Хитлера. Способна је да преживи и америчке санкције.

Али не само да их преживи. Људи су се окупили око руског председника, што се обично дешава у тренуцима постојања спољних претњи. Данас већина Руса види Путина као националног хероја због присвајања Крима и подршке руској популацији у Источној Украјини. Они у његовим потезима виде враћање руског достојанства, које је добрим делом било нарушено распадом Совјетског Савеза.

Реагујући на санкције, Руси сада склапају уговоре са Кином. Они се све више међусобно зближавају. Кина је обзнанила намеру да, заједно са Русијом, производи авионе, успостављају БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) банку са циљем да замени ММФ, у којем доминира Запад.

Штавише, Русија разматра коришћење кинеске финансијске инфраструктуре уместо SWIFT система за банкарске трансакције. Такође, разговара се о њиховом удаљавању од долара као резервне светске валуте у финансијском пословању.

Немачка и Русија, да ли је могуће?

Крајњи резултат могла би да буде маргинализација САД, барем кад се ради о статусу најдоминантније светске економије.

Дакле, две трећине америчке ноћне море се обистинило. Све што сада треба да се догоди је да се Немачка придружи игранци.

Да ли ће се то догодити?

Није вероватно, али постоји могућност. Руска и немачка економија су дубоко међузависне. Две земље традицинално имају добре везе кроз целу историју изузев периода Другог светског рата. Заправо су и тада формирале савез мало пре самог почетка ратних дејстава, 1939. године.

Руски образовни систем дизајниран је по узору на немачки и оријентисан превасходно на науку. Немачка је такође географски ближе Русији (обе су део Европе) него САД. Са Русијом као партнером, немачки глас у међународној арени би се гласније чуо.

Данас, када је удружена са Америком по питању интернационалне политике, Немачка је само млађи партнер. Уколико направи заокрет и удружи се са Русијом, била би једнак, можда чак и старији партнер.

Америка је покушала и још увек покушава да председнику Путину и Русији онемогући да имају конкурентну улогу у међународној политици. Али Руси би могли да Америци одузму статус светског лидера.

Аутор: Исак Адижес

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: